Dobro došli u BioNet školu
BioNet škola je prvobitno bila namenjena učenicima srednje medicinske škole. Pošto se dopala gimnazijalcima, proširena je oblastima za ovu školu, a sada se širi i dalje obuhvatajući nekoliko projekata:
- sistematizovana znanja iz velikog broja bioloških oblasti
- izrada biološkog rečnika
- virtuelna nastava
- prikupljanje naučnih i učeničkih, takmičarskih radova ...više o BioNet školi
|
Virtuelna nastava
Glavne kategorije tekstova:
Biologija ćelije - Virusi - Botanika - Bakterije - Morfologija biljaka - Lekovite biljke - Ekologija - Zaštita životne sredine -Životinje - Molekularna biologija - Genetika - Teorija evolucije - Fiziologija - Histologija - Starenje - Embriologija - Gljive - Lihenologija
Biološki rečnik za one koji ne znaju šta je petrikola, Y hromozom, gonangija, mikrofilament ...
Naslovi skripti za download
Skripta:Biologija ćelije - Skripta:Virusi - Skripta:Bakterije - Skripta:Biljna tkiva i organi - Skripta:Osnovi ekologije - Skripta:Razviće životinja - Skripta:Morfologija i sistematika beskičmenjaka - Skripta:Morfologija i sistematika hordata -Skripta:Osnovi molekularne biologije - Skripta:Mendelska genetika - Skripta:Humana genetika - Skripta:Osnovni elementi evolucione biologije informacije na forumu
Naučni radovi | Takmičarski radovi učenika
Web galerija - Zima 2008. - Golija 2008. - Proleće - Ohrid
|
|
Najnoviji tekstovi
|
|
Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju gde se ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke, smatra simbolom mediteranskog načina ishrane. Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti. Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom. Iz pazuha listova razvijaju se uspravne grozdaste cvasti koje čine cvetovi sa belom krunicom.
Čestoslavica ima puzeći rizomom iz koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, žlezdastim dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugačkim prašnicima, svetloplave do ljubičaste boje i prošarani tamnoplavim žilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje su u početku zbijene, a kasnije se izdužuju. Plod je čahura pokrivena žlezdanim maljama.
Raste kao drvo visoko i do 30 m, sa gustom lepo zaobljenom krunom. Listovi su prstasto složeni od pet do sedam sedećih, elipsasto izduženih i po obodu testerastih listića. Cvetovi su sakupljeni u metličaste, krupne i uspravne cvasti. Plod je kožasta, bodljikava, okrugla, zelena čahura u kojoj su smeštena obično dva krupna semena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje, sjajno kao da je lakirano, a ukus mu je gorak i neprijatan. Seme se može koristiti za ishranu životinja (lat. aescare, escarе= jesti; gr. hippos = konj, od davnina je ovo seme korišćeno kao lek za emfizem konja).
|
|
Naučno-popularni tekstovi
|
|
Ne smete mnogo na sunce!, upozoravaju vas sa svih strana. U plićaku vas vrebaju ježevi. Taman ste pomislili da se otisnete na pučinu i usavršite svoj kraul, kad tamo vas čekaju...MEDUZE. (Priznajte mislili ste da ću reći ajkule!) Tako bi otprilike izgledao neki uvod u letovanje, a može i u tekst o lepršavim, prozračnim, pihtijastim, žarećim divnim stvorenjima.
|
|
