Čestoslavica

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Veronica persica
Klasifikacija
Carstvo Plantae
Tip Magnoliophyta
Podtip
Klasa Magnoliopsida
Potklasa
Red Lamiales
Podred
Familija Plantaginaceae
Potfamilija
Rod Veronica


Čestoslavica (razgon, zmijina čestoslavica, lekovita čestoslavica, prava veronika, šumska veronika, trava od ušljame, veronika) ili lat. Veronica officinalis je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice bokvica (Plantaginaceae).

Naučno ime

Poreklo imena:

  • roda od latinskog vera unica medica, što znači jedini pravi lek;
  • vrste od latinskog officinalis (lekovit), jer je ova biljka ranije korišćena i u službenoj medicini.

Sinonimi:

  • Veronica officinalis var. glandulosa Form.
  • Veronica repens Gilib.

Opis biljke

Čestoslavica ima puzeći rizomom iz koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, žlezdastim dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugačkim prašnicima, svetloplave do ljubičaste boje i prošarani tamnoplavim žilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje su u početku zbijene, a kasnije se izdužuju. Plod je čahura pokrivena žlezdanim maljama.

Hemijski sastav droge

U lekovite svrhe, kao droga upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu (Veronicae herba) koji sadrži:

  • glikozide,
  • nepoznate saponide,
  • gorke materije,
  • malo etarskog ulja,
  • provitamin A,
  • šećere,
  • vosak idr.

Lekovito dejstvo i upotreba

Čestoslavica se koristi samo u narodnoj medicini za olakšano iskašljavanje i izbacivanje sekreta, kod grozničavih stanja, kao antiseptično sredstvo, aperitiv, pomaže varenju hrane i dr. Najčešće se primenjuje kod oboljenja disajnih organa kao što su bronhitis, hronični katar ili bolovi u grudnom košu i kod povišene temperature. Antiseptično dejstvo sastojaka našlo je primenu u lečenju gnojnih rana, za šta se koristi svež sok čestoslavice ili odvar.

Upotreba se sastoji u spravljanju čajeva, tinktura, odvara ili ceđenju svežeg soka ove biljke.

Lekovite vrste roda Veronica

Sličnog hemijskog sastava su još neke vrste veronike V. chamаedrys i V. beccabunga koje se mogu primeniti za iste namene i na isti način.

Hrast-čestoslavica (V. chamaedrys) je najčešće sa ljubičastoplavim cvetovima po kojima su tamnoplave žilice i beli prsten u sredini. Listovi oblikom podsećaju na listove hrasta po čemu je i dobila ime.

Persijska čestoslavica (V. persica) samoniklo raste po baštama, poljima i oko puteva. Cvetovi su ljubičastoplavi i imaju tamnoplave žilice pa se zbog toga naziva još i mačje oči (vidi galeriju slika.)

Galerija

Literatura

  • Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.
  • Šilić, Č:Atlas drveća i grmlja, ZUNS Sarajevo i ZUNS Beograd, 1990.