Čuvarkuća

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Cvetovi u vršnoj cvasti
Klasifikacija
Carstvo Plantae
Tip Magnoliophyta
Podtip
Klasa Magnoliopsida
Potklasa Rosidae
Red Saxifragales
Podred
Familija Crassulaceae
Potfamilija Sedoideae
Rod Sempervivum
Čuvarkuća - lisna rozeta
Čuvarkuća na Staroj planini, na 1700 m n.v.

Sempervivum tectorium je biljka u narodu poznata pod imenom čuvarkuća. Naziv Sempervivum potiče od latinske reči semper=živeti, jer biljka živi na tlu gde većina biljaka ne opstaje.

Morfologija

Čuvarkuća je višegodišnja biljka sa monokarpnom rozetom. Preko bočnih izdanaka i novo nastalih rozeta, vrši se vegetativna reprodukcija. Listovi su jako mesnati, naizmenični, lanetasti do objajasti, šiljati, celi, sedeći. Iz sredine rozete razvija se uspravna, cvetna stabljika.

Cvetovi su skupljeni u termalne cvasti, hermafroditni. Čašičnih i kruničnih listića ima šest i više. Čašični listići su pri osnovi nešto srasli. Krunični listići su celi ili trepljasto usečeni. Boja krunice ružičasta ili ljubičasta. Prašnika je dvostruko više od kruničnih listića. Prašnički konci su obično dlakavi. Plodnik je, takođe, dlakav. Stubić je savijen prema spolja. Plod je mnogosemeni mešak. Seme je linearno duguljasto, šiljato i svetlosmeđe boje.

Ekologija

Čuvarkuća je biljka adaptirana na uslove ekstrmne suše. To je izrazito acidofilna vrsta i zahteva zemljište kisele reakcije. Prema količini mineralnog azota, ova vrsta je smeštena u prelaznu grupu između oligotrofnih i mezotrofnih biljaka. Nastanjuje otvorena staništa sa uslovima pune dnevne svetlosti. Pripada grupi mezotermnih biljaka sa indeksom temperature koju ima montani pojas.

Prema životnoj formi, svrstana je u grupu hamefita. To su patuljaste biljke čiji se pupoljci nalaze najviše do 25 cm iznad zemlje, tako da su oni za vreme zime dobro zaštićeni. Čuvarkuća nije posebno tolerantna na ugrožavajuće antropogene faktore, ali je široke ekološke valence i nastanjuje raličita staništa.

Diverzitet

Sempervivum tectorum ili čuvarkuća je rasprostranjena na planinskom pojasu zapadne, centralne i južne Evrope, od centralnih Pirineja do jugoistočnih Alpa, u Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Italiji i Srbiji. Definisana je kao balkanski endem. U Vojvodini je zabeležena na šest lokaliteta.

Značaj

Čuvarkuća živi na tlu gde mnoge biljne vrste ne opstaju. Česta je na spomenicima, stenama, kamenju. Gaji se kao ukrasna biljka, pa je česta na zidinama i krovovima kuća. Vrlo je lepa i dekorativna, pa je mnogi sade na panjevima, koje ona veoma brzo obraste. Postoji verovanje, da čuvarkuća štiti kuću i njene ukućane od zla. Poznata je narodna poslovica: “ Bolje čuvarkuća na kući, nego dva psa ispred kuće”.

Literatura

1. Perić, S. (2008): Rasprostranjenje rodova Sedum L. i Sempervivum L. (Familija Crassulaceae Dc.) na Području Vojvodine, Diplomski rad. Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad.

Snežana Pavlović, profesor biologije