Šimširika

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Ukrasna, gajena šimširika
Klasifikacija
Carstvo Plantae
Tip Magnoliophyta
Podtip
Klasa Magnoliopsida
Potklasa
Red Ranunculales
Podred
Familija Berberidaceae
Rod Berberis
Vrsta Berberis vulgaris


Šimširika (žuti šipak, žuta šiba, žutika, divlji šimšir, kiseli trn), lat. Berberis vulgaris, je razgranati listopadni žbun iz istoimene porodice (Berberidaceae).

Naučno ime

Poreklo imena:

  • roda prema Berberiji iz koje je plod šimširike prenet u Afriku;
  • vrste od lat. vulgaris = običan.

Opis biljke

Raste kao listopadni razgranati žbun čije stablo može da dostigne visinu oko 3m, pokriveno je trnovima i ispod kore je žuto. Trnovi mogu da budu trokraki ili petokraki i nastali su preobražajem listova. Ostali listovi su eliptični, kožasti, sakupljeni u svežnjeve, a po ivici fino nazubljeni. Cvasti su viseći grozdovi izgrađeni od šestočlanih, dvopolnih cvetova čiji su čašični i krunični listići žuti. Plod je duguljasta, crvena bobica kiselkastog ukusa u čijoj unutrašnjosti su smeštena 2-3 semena.

Stanište

Rasprostranjena je sve do 1200 m n.v. pretežno po terenu bogatom krečnjakom, na osunčanim i stenovitim prostorima, kao i u zoni žbunova i šipražja.

Hemijski sastav droge

Kao droga se koriste skoro svi delovi biljke:

  • plodovi (Berberidis fructus)
  • koren (Berberidis radix)
  • kora (Berberidis cortex).

U svim biljnim organima ustanovljeni su pojedini sastojci:

  • izohinolinski alkaloidi (do 8%): berberin, berbamin, vinetin i palmitin, u svim organima a posebno u obojenoj kori;
  • antrahinonski derivati, kojih ima u korenu;
  • organske kiseline (oko 6%), šećeri (oko 5%), pektin, guma i dr. prisutni u plodovima.

Upotreba

Plod, bobica, prijatnog ukusa upotrebljava se za pravljenje sirupa i kompota. Iz kore i drveta dobija se žuta boja berberin kojom se mogu da boje koža i vuna.

Šimširika se koristi kod bolesti žučnih puteva jer olakšava izlučivanje žuči, sprečava upale, pojavu peska i kamena u žučnim putevima. U obliku kapi, čiji je glavni sastojak berberin, smiruje upaljenu vežnjaču oka i očne kapke. Pored toga može se davati i protiv povraćanja.

Uslovno je neškodljiva što znači da je treba korititi samo u propisanim dozama i pod kontrolom stručnjaka.

Literatura

  • Gostuški,R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Mišić Lj, Lakušić R: Livadske biljke, ZUNS Sarajevo, ZUNS Beograd , IP Svjetlost, 1990
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.