Štitonoše

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jadranska jesetra

Štitonoše ili rušljavi ganoidi (lat. Chondrostei) su grupa najprimitivnijih košljoriba čije je telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet redova koštanih pločica (po tome su dobile ime štitonoše). Skelet im je uglavnom hrskavičav samo što se u predelu lobanje obrazuju koštane ploče. Telo im je vretenastog oblika, dok je repno peraje heterocerkalno (asimetrično). Glava je ka napred oštro izvučena pa se usta nalaze na donjoj strani glave i u njima nema zuba. Ispod usta nalaze se izrašaji u vidu brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula vida, predstavljaju glavne čulne organe koji im pomažu u traženju hrane, školjki i drugih mekušaca. Većinom su veoma krupne ribe tako da mogu dostići dužinu i od nekoliko metara.

Način života

Žive uglavnom na morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migriraju u slatke vode (anadromne vrste). Ovaj put je često veoma dug tako da iznosi od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Ova pojava ukazuje da su reke primarno stanište ovih riba, iz koga su kasnije prodrle u mora. Izuzetak je kečiga koja živi isključivo u slatkim vodama, u Savi i Dunavu, i ne migrira. Ženke polažu veliki broj jaja koja se prilepe za kamenje na mestu mresta i tu se i oplode (spoljašnje oplođenje). Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju nizvodno u more.

Klasifikacija

Huso huso
Lopatara

Red štitonoša obuhvata dva podreda:

1. Paleonescoidei, od koga je poznata samo jedna recentna vrsta koja živi u rekama Afrike;

2. jesetre (Acipenseriformes) koji obuhvata 4 roda sa 24 vrste.

  • rod Acipenser
  • rod Huso
    • moruna ili beluga (Huso huso), je jedna od najvećih slatkovodnih riba jer može dostići dužinu do 9 m i težinu od oko 1400 kg, od čega oko 100 kg otpada na ikru od koje se, takođe, pravi kavijar; živi u Crnom i Kaspijskom moru, a u vreme mresta ulazi u velike reke koje se ulivaju u ova mora (Volgu, Dunav, Dnjepar i dr.)
    • Huso dauricus
  • rod (Polyodon)
    • lopatara Polyodon spathula, živi u istočnim delovima SADi ima uočljivo produžene vilice

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.