Štuke

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Esox lucius

Taksonomija:

Štuke (lat. Esocidae) je porodica riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i istovremeno pripada i mekoperkama. Imaju vitko telo,izduženo i malo lateralno spljošteno. Izuzetno su brze i okretne ribe koje spretno hvataju plen, najčešće druge sitnije ribe ili vodozemce. Vilice su im jako izvučene i snabdevene brojnim oštrim zubima, a usta velika. Smatra se da su najuspešniji lovci među ribama i imaju veliko početno ubrzanje pri napadu na plen. Žive u mirnim vodama kanala, bara i jezera gde se mreste krajem zime i početkom proleća. Ova porodica obuhvata uglavnom američke slatkovodne vrste.

Najpoznatiji predstavnici

Najpoznatije vrste ove porodice riba su:

  • evropska štuka (Esox lucius) naziva se još i severna štuka i može se naći u rekama crnomorskog sliva;
  • maski (Esox masquinongy) je riba veća od evropske štuke i nalazi se samo u Severnoj Americi i Kanadi
  • američka štuka (Esox americanus) se nalazi u istočnim delovima SAD-a
  • crna štuka (Esox niger) naseljava Teksas i Novu Škotsku
  • pegava štuka (Esox reichertii) živi u istočnom Sibiru.

Evropska štuka

Morfologija i ponašanje

Evropska, severna ili obična štuka je jedina vrsta familije štuka koja živi u evropskim nizijskim rekama koje su bogate vodenim biljkama. Telo je izduženo, vretenasto i po obliku slično torpedu. Boje tela su takve da omogućavaju odličnu kamuflažu i veoma variraju zavisno od okolne sredine u kojoj živi (mimikrija). Leđa su tamnija od bočnih strana koje su prošarane žućkastim pegama ili prugama, dok je trbušna strana bela.

Glava je veoma karakteristična, široka i spljoštena na vrhu poput kljuna. Vilice su naoružane sa oko 700 zuba koji su nagnuti prema unutrašnjosti usne duplje. Otvori smešteni sa obe strane donje vilice povezani su sa organima bočne linije kojima štuka oseća i najmanje vibracije na velikim daljinama. Oči, smeštene na vrhu glave omogućavaju joj široko vidno polje.

Snažan zalet pri napadu plena omogućava leđno peraje postavljeno na vrhu zadnjeg dela tela iznad analnog. Sve ove osobine predstavljaju prilagođenosti grabežljivom načinu života.

Razmnožavanje

Štuka se mresti u proleće (od februara do maja) u poplavljenoj vegetaciji koja joj služi kako za lepljenje ikre tako i kasnije za rast i razvoj mladunaca. Ženke polažu jaja pri temperaturi oko 10°C u plitkim mestima bogatim travom, a mužjaci ih odmah oplode. Jaja sazrevaju desetak dana posle čega se oslobađaju mladi jedno vreme, opet oko desetak dana, zakačeni preko usnih sisaljki za podlogu, a zatim počinju da plivaju i love hranu. Odrasle jedinke dostižu dužinu 75 - 150 cm, a polno sazrevanje traje 2-3 godine.

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • izvor fotografije