Žlezda

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Žlezda predstavlja organ u životinjskom telu koji ima sposobnost oslobađanja različitih supstanci. Žlezda može izlučiti te supstance u krvotok (endokrina žlezda), u neku od telesnih šupljina ili pak u spoljašnju sredinu (egzokrina žlezda).

Nastanak

Žlezdani epiteli nastaju od jednoslojnih epitela koji mogu da vode poreklo od ektoderma ili endoderma. U određenom delu jednoslojnog epitela dolazi do intenzivnih mitotičkih deoba čime se stvara grupa ćelija koja podseća na pupoljak i smeštena je između epitela i podepitelske lamine. Produžavanjem mitotičkih deoba pupoljak sve više uranja u dubinu, u vezivno tkivo ispod epitela. Od ćelija tog pupoljka se postepeno diferencira žlezdani epitel. Ako žlezdani epitel ostane u vezi sa pupoljkom-začetnikom, tkivo koje ostvaruje tu vezu predstavlja izvodni kanal, a sama žlezda je egzokrina. Ukoliko se ta veza prekine, izvodnog kanala nema i u pitanju je endokrina žlezda.

Tipovi žlezda

Proizvod (sekret) stvoren u žlezdanim ćelijama se u najvećem broju slučajeva izlučuje procesom egzocitoze.

Prema načinu na koji sekret dospeva do mesta svog delovanja žlezde se dele na:

  • endokrine žlezde - žlezde koje sekretuju svoje produkte direktno preko membrane u okolni prostor. Preciznija definicija endokrinih žlezda je da se njihovi sekreti izbacuju u međućelijski prostor, a iz njega u krv kojom dospevaju do mesta u organizmu na kome ispoljavaju svoje dejstvo. Uz ove žlezde prisutni su diskontinuirani kapilari.
  • egzokrine žlezde - žlezde koje svoje produkte oslobađaju u spoljašnju sredinu. Egzokrine žlezde imaju izvodne kanale preko kojih njihovi sekreti dospevaju do mesta gde deluju. Prate ih kontinuirani kapilari.
Reading.gif
Za više podataka pogledati Egzokrine žlezde
  • egzokrino-endokrine žlezde su one koje imaju dvostruku funkciju, kakve su npr. jetra, gušterača ili polne žlezde čoveka.

Endokrine žlezde

Sekretorne ćelije parenhima endokrinih žlezda proizvode hormone koje ubacuju u krvotok i tako stižu do ciljnih mesta u organizmu gde ostvaruju svoje dejstvo.Hormoni na ciljne ćelije deluju tako što podstiču ili koče metaboličke procese u njima. Osim toga, hormoni nekih endokrinih žlezda mogu delovati aktivirajuće ili inhibirajuće na druge endokrine žlezde.

Hormoni se sintetišu i u ćelijama koje grade organe koji nemaju samo endokrinu funkciju, kao što je to slučaj sa:

Reading.gif
Za više podataka pogledati Endokrine žlezde

Literatura

  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Šerban, M, Nada:Ćelija-strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001.