Adenin

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Strukturna formula adenina

Adenin (skr. A) je azotna baza koja ulazi u sastav nukleotida i nukleozida. Pripada purinskim bazama (purinima). Vezivanjem adenina sa pentoznim šećerom nastaje jedinjenje koje se naziva nukleozid. Veza između baze i šećera je N-glikozidna veza i formira se između devetog N atoma adenina i prvog C atoma šećera.

Adenin sa pentozom može da obrazuje dve vrste nukleozida:

Nukleotidi su estri nukleozida i fosforne kiseline, tako što se fosfatna grupa estarskom vezom povezuje za peti C atom pentoze. U zavisnosti od broja vezanih fosfatnih grupa mogu biti:

  • nukleozid monofosfati koji ulaze u sastav DNK, RNK, AMP
  • nukleozid difosfati izgrađuju ADP
  • nukleozid trifosfati, izgrađuju ATP

Komplementarnost

U molekulima nukleinskih kiselina adenin se vezuje dvostrukom vodoničnom vezom za pirimidinske baze:

  • timin u naspramnom polinukleotidnom lancu DNK
  • uracil u polinukleotidnom lancu RNK.

Ta osobina naziva se komplementarnost i na njoj se zasniva sekundarna struktura nukleinskih mkiselina.

Par adenin-timin koga održavaju dve vodonične veze ima oblik koji je isti kao par guanin-citozin koga održavaju najmanje dve vodonične veze. Od svih azotnih baza se mogu napraviti parovi (dva adenina, adenin i guanin, guanin i citozin, dva citozina, timin i guanin) ali samo za parove A-T i G-C kažemo da su komplementarni zato što samo ta dva para baza imaju potpuno istovetan prostorni oblik, i samo oni mogu da se slože u dvostruku spiralu tako da daju savršeno stabilnu strukturu.

Čargafova pravila

Ervin Čargaf (Erwin Chargaff, 1950) je papirnom hromatografijom ispitivao sastav nukleotida u DNK različitih organizama i ustanovio određene pravilnosti u tom sastavu:

  • broj adenina je jednak broju timinskih molekula (A/T = 1), što važi i za druge dve baze u DNK (guanin i citozin, G/C = 1)
  • broj nukleotida koji sadrže purinku bazu jednak je broju nukleotida sa pirimidinskom bazom, A+G/T+C = 1
  • ukupna zastupljenost G i C karakteristična za vrstu i da je najčešće G+C/A+T nije jedanko 1.

Uspostavljanjem Čargafovih pravila, omogućeno je saznanje da se genetička specifičnost jedne vrste zasniva na redosledu nukleotida DNK.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Čargafova pravila

Literatura

  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001


Pogledaj Nukleinske kiseline u Virtuelnoj nastavi