Ambystomatidae

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Tigrasti daždevnjak - odrasla jedinka

Ambystomatidae (nazivaju se i daždevnjaci krtice zbog načina života) je familija daždevnjaka koja pripada repatim vodozemcima.

Opšte osobine

Daždevnjaci iz ove familije su široko rasprostranjeni u celoj Severnoj Americi, a po ponašanju i boji podsećaju na evropskog crno-žutog daždevnjaka. Posle metamorfoze odrasle jedinke žive na kopnu pod šumskom steljom. Staništa napuštaju samo noću ili za vreme kišovitih dana odlazeći do bara, jzera ili sporih potoka da bi se razmnožili. Odrasle forme imaju robusno telo i udove, a glava im je kratka i zatupasta, dok akvatične larve su široke glave, rep za plivanje i dugačke, vlaknaste spoljašnje škrge. Posle metamorfoze spoljašnje škrge se gube. U telesnim ćelijama sadrže 28 hromozoma (diploidan broj), mada se javlja i triploidija kod nekih vrsta (dalje u tekstu).

Neotenija

Neotenija (pojava kada larva može da se razmnožava, odnosno, odrasle forme zadržavaju osobine larvi) se najizrazitije javlja kod Ambystoma mexicanum čije su larve stari Asteci nazivali aksolotl i smatrali ih potpuno drugačijom vrstom od odraslih jedinki. Kada su neki primerci ovih larvi preneti u Evropu radi proučavanja, došlo je posle nekoliko godina do metamorfoze i tako je otkriven njihov pravi identitet.

Reading.gif
Za više podataka pogledati neotenija

Triploidija i ginogeneza

Dve vrste roda Ambystoma koje žive u istočnom delu Severne Amerike pokazuju anomalije, u razmnožavanju i broju hromozoma odnosno, triploidiju i ginogenezu:

Razmnožavanje

Većina vrsta iz roda Ambystoma, uključujući i široko rasprostranjenog i najpoznatijeg tigrastog daždevnjaka (Ambystoma tigrinum), se pari u rano proleće u barama i jezerima. Tu polažu jaja koja se prikačinju za potopljene predmete. Faze embrionalnog razvića se često mogu lepo videti kroz prozračna, plutajuća jaja. Neke vrste se pare u jesen. Takvi su A. annulatum koji polaže jaja u bare ili A. opacum jaja polaže u udubljenja u zemlji, koje će kasnije popuniti kišnica.

Stanište

Primarno se javljaju u dve osnovne vrste staništa. Kompleks tigrastih salamandera, sa 18 vrsta, naseljavaju travnjake, izbegavaju šume i mogu preživeti na relativno suvim livadama. Neotenične vrste nasaljevaju velika, stalna jezera u centralnom Meksiku u kojima nema predatornih riba. Preostali članovi familije, 15 vrsta, naseljavaju šume istočne i centralne SAD i Kanade i zapandnu severnu Ameriku. Većina vrsta provodi veći deo godine u jazbinama glodara i izlaze jedino u kišnim noćima da se hrane ili migriraju na mesta za parenje, gde ostaju i do nekoliko nedelja.

Rasprostranjenost

Severna Amerika, od juga Kanade do ivice planina Meksičkog Platoa u centralnom Meksiku. Distribuirane su od južne Kanade do meksičkog Platoa južno od Meksiko Sitija. U okviru areala jaljaju se u većini staništa, osim u aridnim planinama Velikog basena i u centralnoj pustinji Meksičkog platoa

Klasifikacija

Porodica Ambystomatidae sadrži samo dva recentna roda:

Istraživanja na molekularnom nivou ukazuju da se rod Rhyacosiredon nalazi u okviru politipske vrste Ambystoma tigrinum pa je taj rod ukinut od strane nekih autora i njegove 4 vrste dodate su rodu Ambystoma.

Ranija klasifikacija priznavala je još dva roda u ovoj familiji, Dicamptodon i Rhyacotriton, ali su oni kasnije svrstani u sopstvene familije Dicamptodontidae i Rhyacotritonidae. Molekularna filogenija je ukazala na usku vezu rodova Ambystoma, Dicamptodon i Rhyacosiredon (ako se prizna izdvojeno od roda Ambystoma) pa tako oni zajedno obrazuju jednu monofiletsku grupu.

Konzervacioni status

Po IUCN listi devet vrsta je kritično ugroženo. Za mnoge meksičke vrste se sumnja da su ugrožene. Primarna pretnja je gubitak terestičnih i vodenih staništa, introdukcija predatorskih riba i gljivične bolesti. Neotenične vrste su posebno osetljive jer su često vezane za jedno jezero.

Vodozemci na Internetu
AmphibiaWeb
Vodozemci Srbije
PMF - biologija NS
БСЭ
AnimalDiversity Web
Amphibians and Reptiles of Europe
Tree of Life
Amphibian Species

Literatura

  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • www.tolweb.org/tree?group=Caudata&contgroup=Living_Amphibians