Amfioksus

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Amfioksus
Klasifikacija
Carstvo Animalia
Tip Chordata
Podtip Kopljaši
Klasa
Potklasa
Red
Podred
Familija Branchiostomidae
Rod Branchiostoma
Vrsta B.lanceolatum


Amfioksus (Branchiostoma lanceolatum) ili kopljasta ribica je predstavnik podtipa horadata, Cephalochordata. Predstavlja šemu građe hordata i daje osnovu za razumevanje građe kičmenjaka.

Stanište

Kopljasta ribica živi u plitkoj zoni mora, na dubini od 28 - 30 m, gde slobodno pliva ili se zariva u pesak. Traži peskovita dna i vrlo se retko može naći na blatnoj podlozi jer nije prilagođena zarivanju u takve podloge.

Biologija

Hrani se mikroalgama, infuzorijama, sićušnim rakovima itd. Ponašanje zavisi od strukture podloge. U rastresitoj podlozi, od krupnog peska, gde je voda bogata kiseonikom i česticama hrane, onda se zakopava čitava u podlogu. U podlozi od finog, sitnog peska zakopava se do pola. Aktivnija je noću i živi oko 4 godine.

Glavnu pretnju opadanja brojnosti populacije amfioksusa čini smanjenje peščanih podloga usled eutrofikacije i zagađenja mora organskim otpadom.

Spoljašnja morgologija

Telo amfioksusa je izduženo, segmentirano, na oba kraja zašiljeno i bočno spljošteno. Nema glaveni region. Duž leđne strane se pruža jedan nabor (peraje) koje se savija oko repa i delom prelazi na trbušnu stranu. Na bočnim stranama se nalaze dva kožna nabora. Na telu se nalaze tri otvora: usni, analni i atrijalna pora.

Unutrašnja građa

Građa - uzdužni presek

Telo je pokriveno kožom u kojoj se nalaze čulne ćelije za taktilne i hemijske draži. Horda, potporni organ, se prostire celom dužinom tela i čitavog života funkcioniše kao potporni organ. Iznad nje se pruža nervna cev od koje u svakom segmentu polaze po dva para nerava: leđni i tbušni. Kreće se bočnim izvijanjem tela pomoću mišića koji se pružaju duž bokova tela. Muskulatura je vezivnim pregradama izdeljena (segmentirana) na veliki broj segmenata.

Ispod horde leži crevo koje počinje usnim otvorom smeštenim na dnu ududbljenja na prednjem kraju tela koje je okruženo vencem pipaka (velum). Na usta se nastavlja jako prošireno i dobro razvijeno ždrelo. Na bočnim zidovima ždrela nalazi se veliki broj škržnih proreza. Delovi zidova između tih proreza predstavljaju respiratornu površinu kroz koju se vrši difuzija gasova. Ždrelo se nastavlja na crevo u koje se uliva jetra i koje se završava analnim otvorom na zadnjem kraju tela. Oko ždrela se nalazi okološkržna duplja koja je sa spoljašnjom sredinom u vezi preko otvora, atrijalne pore, smeštenog ispred analnog otvora.

Ishrana amfioksusa obavlja se pasivno tako što voda cirkuliše, terana radom pipaka u pravcu usta i ždrela. Hranljive čestice se zadržavaju u ždrelu i trepljama se potiskuju u pravcu creva gde će biti svarene i apasorbovane. Voda obliva škržne pregrade, izlazi kroz proreze u okološkržnu duplju i kroz njen otvor izbacuje u spoljašnju sredinu. Tako, ždrelo obavlja dve uloge: provodi hranu i obavlja razmenu gasova.

Krvni sistem je zatvorenog tipa i sastoji se iz dva glavna krvna suda: leđnog i trbušnog, dok srce nije razvijeno. Trbušni krvni sud, trbušna aorta dovodi krv do škržnih proreza. Posle razmene gasova, krv iz njih dospeva u dva korena aorte koji se spajaju i grade leđnu aortu. Ona snabdeva sve telesne organe krvlju. Krv se preko potcrevne vene potiskuje do jetre, a odatle jetrinom venom dospeva u trbušnu aortu. Krv ne sadrži pigment.

Ekskretorni organi su protonefridije, u parovima raspoređene iznad ždrela i izlivaju se u okološkržnu duplju.

Polovi su razdvojeni. Mnogobrojne polne žlezde su segmentalno raspoređene u dva niza. Njihovi produkti dospevaju u okološkržnu duplju i odatle preko atrijalne pore u spoljašnju sredinu.

Literatura

  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva,Beograd,2005.
  • Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.