Australijski kazuar

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Australijski kazuar ili južni kazuar (Casuarius casuarius) pripada porodici pravih kazuara. Najveća su vrsta kazuara i jedina koja ima dve kreste na vratu.

Spoljašnja morfologija

Australijski kazuar je velika, robusna ptica dugih, snažnih zadnjih nogu prilagođenih za trčanje i odbranu, sa kandžama dugim do 12 cm. Telo je pokriveno tamno-smeđim ili crnim perjem koje ima oblik dlake pa liči na gustu, grubu kosu. Na vratu i glavi nema perja već su ti delovi tela plave i crvene boje. Na glavi se nalazi i veliki koštani izraštaj čeone kosti koji je pokriven rožnom materijom i u obliku je kacige.

Krila su vrlo mala, zakržljala i na njima se nalaze primarna perja u obliku pet ili šest dugih belih bodlji. Mladunci su prvih 3 - 6 meseci smeđi sa crnim uzdužnim prugama, a oko godinu dana starosti vrat im postaje obojen. Ženke su visine 127 - 170 cm i težine do 59 kg, krupnije su od mužjaka koji su težine od 29 do 34 kg.

Razmnožavanje

Ženke su poliandrične, pare se sa dva do tri mužjaka tokom sezone parenja. Udvaranje mužjaka sastoji se u proizvodnji glasova koji liče na zviždanje. Kada privuku ženku mužjaci plešu oko nje i zatim je odvode nedaleko od gnezda gde se pare. Ženke snose 3-5 (obično 4) svetlo zelena jaja, na kojima leže isključivo mužjaci. Posle nošenja jaja ženka napušta gnezdo i odlazi u potragu za drugim mužjakom sa kojim će se pariti što se još može ponoviti u toku sezone parenja. Inkubacija jaja traje 47 do 61 dana, a nakon izleganja mladi ostaju sa mužjakom sve dok se, posle 9 meseci, ne osamostale. Polnu zrelost dostižu za oko 3 godine.

Nakon polaganja jaja svu brigu o jajima i potomstvo vode mužjaci:

  • grade gnezdo od vegetacije u kome će ležati na jajima
  • štite mladunce od grabljivica
  • tokom 9 meseci podučavaju mladunce kako da nađu hranu

Dužina života

Malo je poznato koliko dugo kazuari žive u svom prirodnom staništu, ali se zna da u zarobljeništvu žive od 20-40 godina. (Cohen, 2006; Stocker i Irvine, 1983)

Ponašanje

Pošto imaju zakržljala krila, ne mogu da lete pa se umesto toga oslanjaju na snažne noge koje služe za kretanje i odbranu. Mogu biti gotovo nečujni dok se polako sele, kreću kroz šumu. Kada se uznemire daju se u trk brzinom koja dostiže skoro 50 km/h, krčeći kacigom put kroz gustu vegetaciju. Veoma su dobri plivači i skakači.

Usamljene su i stidljive ptice, a mogu biti veoma agresivne. Povremeno napadaju ljude koristeći se dugačkim kandžama na prstima nogu kao noževima. Kao usamljene životinje svoje stanište žestoko brane od uljeza. Tada proizvode vrlo duboke glasove koji liče na riku (teritorijalnost) i mogu se čuti sa značajne udaljenosti. ne zna se tačno koliku teritoriju zahteva jedan kazuar, ali se predpostavlja da se svakako radi o prilično velikom području. Južni kazuari su aktivni danju (dnevne životinje).

Komunikacija

Međusobna komunikacija ostvaruje se veoma jakim, dubokim glasovima ( do 40 db i frekvencom oko 23 herca, na donjoj granici čujnosti za ljude) koji se lako prenose kroz šumu. Retke su među pticama koje proizvode ovako duboke, niske glasove. Glasovi su teritorijalni, kao upozorenje ostalim kazuarima na njihovu prisutnost. Postoje određena mišljenja o ulozi kacige u proizvodnji tih glasova, ali je to ostalo na nivou špekulacija.

Ishrana

Pretežno se hrane biljnom hranom, plodovima koji rastu u vrsti šume u kojoj žive. Pošto ne mogu leteti moraju se zadovoljiti plodovima koje skupljaju sa zemlje. Analiza izmeta pokazala je da se najčešće radi o:

Pored plodova, hrane se i insektima, sitnim kičmenjacima ( sisari, vodozemci, gmizavci) i beskičmenjacima (člankovite gliste) i gljivama. A

Nije poznato da kazuari imaju predatore, osim ljudi koji se hrane njihovim mesom.

Stanište

Žive prvenstveno u nizinskom kišnim šumama, obično niže od 1100 metara nadmorske visine, a povremeno se nalaze u šumama eukaliptusa, savanama, i močvarama.

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata. Biološki fakultet, Beograd
  • Kalezić,M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Petrov Brigita, Radović, I, Miličić Dragana, Petrov I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum sa radnom *sveskom), Biološki fakultet, Beograd, 2000
  • Petrov Brigita: Skripta za studente molekularne biologije
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.