Bolesti hromozomske nestabilnosti

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Autozomno-recesivno nasleđivanje kada su oba roditelja zdravi, heterozigotni prenosioci: r - recesivan mutirani alel; R - dominantan alel

Bolesti hromozomske nestabilnosti su nasledna oboljenja koja se karakterišu povećanim brojem hromozomskih prekida i drugim hromozomskim aberacijama.

Ataxia telangiectasia

Uzrok ovog oboljenja je prisustvo spontano nastalih prekida, translokacija i inverzija posebno na hromozomima 7 i 14. Gen odgovoran za ovu bolest nalazi se na dugom kraku hromozoma 11 tzv. gen ATM. Produkt ovog gena je protein kinaza koja imau logu u zaustavljanju ćelijske deobe, kako bi se omogucila reparacija indukovanih prekida pre S faze u ćelijskom ciklusu. Nasledjuje se autozomno-recesivno.

Manifestacije

Obolelima se prvi simptomi javljaju u ranom detinjstvu vec oko 12 ili 14 meseca. Bolest se odlikuje veoma agresivnom cerebralnom ataksijom (gubitak kontrole nad pokretima nekih ili svih delova tela), proširenom i izraženom kapilarnom mrežom sudovnjače i povećanim rizikom za nastnak leukemije. Javlja se sa učestalošću od 1:40 000 do 1:100 000.

Bloom-ov sindrom

Gen za Bloom-ov sindrom nalazi se na dugom kraku hromozoma 15, a odgovoran je za sintezu jednog veoma bitnog enzima replikacije DNK helikaze cija je uloga u secenju vodonicnih veza izmedju lanaca DNK i ocuvanju genomske stabilnosti. Ukoliko je prisutna mutacija na ovom genu, efikasnost DNK repair mehanizma je smanjena pa dolazi do povecanog broja rekombinacija izmedju sestrinskih hromatida. Nasledjuje se autozomno-recesivno.

Manifestacije

Osobe sa ovim sindromom su malog rasta, osetljivi su na svetlost, imaju redukovan nivo imunoglobulina. Rizik za razvijanje kancera je povecan za 20%.

Fankonijeva anemija

Ova bolest je veoma kompleksna i do danas je otkriveno 13 gena koji kada se dese mutacije na njima, dolazi do ispoljavanja razlicitih podtipova ove anemije. Preko 65% ove bolesti dolazi usled mutacije na dugom kraku hromozoma 16. Geni koji se nalaze na ovom hromozomu, a pogođeni su mutacijom, ucestvuju u normalnom funkcionisanju repair mehanizama, za normalno kontrolisanje ćelijske deobe, funkciju telomere i apoptoze. Usled mutacije dolazi do poremecćja u ovim funkcijama i do velikog broja jednolancanih I dvolancanih prekida na DNK. Javlja se od 1:100 000 do 2.5:100 000. Nasledjuje se autozomno-recesivno.

Manifestacije

Osobe se odlikuju malim rastom, disforfizmom lica, skeletnim abnormalnostima, odsustvom palca, povecanom pigmentacija, pancitopenijom (broj svih krvnih celija ispod normalnog nivoa).

Nijmegenov sindrom

Gen odgovoran za ovu bolest, NBS1 gen, smesten je na dugom kraku hromozoma 8 a odgovoran je za nastanak enzima nibrina, koji u procesu ispravki otklanja dvolancane prekide na DNK. Uzrok ove belsti lezi u deleciji a pritom dolazi do prestanka ili smanjene sinteze enzima, velikog broja spontanih prekida i lezija na hromozomima. Nasledjuje se autozomno-recesivno.

Manifestacije

Kod ljudi obolelih od ovog sindroma dominira mali rast, imunodeficijencija i karakteristicne mrlje po telu (kao mrlje od bele kafe). Ucestalost sindroma je 1:10 000.

Xeroderma pigmentosum

Nastaje usled defekta repair mehanizma koje najčešće nastaje nakon izlaganja UV zracenju. Nasledjuje se autozomno-recesivno.

Manifestacije

U kliničkoj slici dominira osetljivost na UV zračenje zbog čega su im cela polja na licu hiperpigmentisana tzv. moon people, veliki rizik imaju za dobijanje melanoma od cega i najčešće umiru. Incidenca oboljenja je 1:250 000.

Literatura

  • Guč-Sćekić M., Radivojevic D. (2009) : Prirucnik iz Medicinske genetike, Beograd
  • Pavković-Lučić S. (2006) : Prirucnik iz osnovnog kursa Genetike sa test pitanjima i zadacima, Beograd
Autor: Milorad Dragić