Bubašvabe

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Blatta orientalis - ženka
Blatta orientalis - mužjak
Američka bubašvaba
Blattella germanica: ženka i mužjak
ženka bubaruse odbacuje ooteku

Bubašvabe (lat. porodica Blattidae) su krilati insekti poreklom iz tropskih i suptropskih predela. Najstariji su poznati insekti (već od donjeg karbona) i nekada su bili najrasprostranjeniji insekti. Trgovina prehrambenim proizvodima omogućila je njihovo prenošenje u sve delove sveta pa su postale kosmopolitske vrste. Poznat je veliki broj fosilnih, a recentnih je do danas opisano oko 3500 vrsta, ali se smatra da ima bar još toliko vrsta koje nisu opisane. Najduža vrsta je Megaloblatta longipennis koja do vrha krila meri 9, 5 cm.

Sistematika

Morfologija

Bubašvabe su krupniji insekti sa dorzo-ventralno (leđno-trbušno) spoljoštenim telom na kome se razlikuju tri regiona:

  • glava (caput), prednji deo
  • grudi (torax), srednji deo
  • trbuh (abdomen), zadnji deo.

Glava

Hitinski nastavak prvog grudnog segmenta delimično pokriva glaveni region. Skoro kod svih vrsta na glavi se nalaze:

  • složene oči
  • dve ocele (proste oči)
  • čelinjaste, dugačke antene sa velikim brojem članaka; antene su obično duže od tela.

Usni aparat je prilagođen za grickanje sa snažnim mandibulama.

Grudi

Grudi su središnji deo tela koji sadrži noge (tri para) i krila. Svaki segment grudi je građen od 4 skeletne ploče: leđne (notum), trbušne (sternum) i dve bočne (pleura). Trbušne i bočne ploče nisu jako očvrsle. Grudi se sastoje od tri segmenta:

1. protoraksa na kome je leđna skeletna ploča (pronotum) u obliku štita koji delimično pokriva glavu;

2. mezotoraks

3. metatoraks.

Svaki grudni segment sadrži po par nogu i dva para krila. Noge su sa trnolikim izraštajima, a tarzus (stopalo) se sastoji od 5 članaka (segmenata). Na poslednjem članku stopala se nalaze kandžice.

Prednja krila, kod vrsta koje ih imaju, su kožasta i štite nežna, membranozna zadnja krila. Zadnja krila su za vreme mirovanja nabrana kao lepeza ispod prednjih krila. Mužjaci nekih vrsta imaju kratka prednja krila, dok su neke ženke, kao npr. vrsta Blatta orientalis bez krila.

Trbuh

Abdomen se sastoji od 10 segmenata, dok je 11-ti segment redukovan u vidu pločice iznad analnog otvora. Na 10. segmentu se nalaze nastavci, cerci, koji su izgrađeni od većeg broja, nekoliko segmenata ili od samo jednog segmenta. Između njih se, kod mužjaka, nalaze nesegmentisani styli kojima on prihvata ženku prilikom parenja.

Unutrašnja građa

Crevo je dugačko i počinje usnom dupljom u kojoj se nalaze krupne pljuvačne žlezde. Imaju dobro razvijenu voljku, a srednje crevo je sa osam cekuma. Izlučivanje vrše preko 80 - 100 Malpigijevih sudova. Dišu preko trahejnog sistema koji se otvara porama (stigme) na grudnom (dva para stigmi) i trbušnom regionu (8 pari). Ženski polni sistem se sastoji od dva para jajnika (ovarijuma) od koji polaze jajovodi. Jajovodi se spajaju i otvaraju na osmom segmentu. Muški polni sistem gradi par testisa od kojih polaze semevodi koji se zatim spajaju.

Razmnožavanje i razviće

razviće je nepotpunom metamorfozom dok se razmnožavanje vrši na tri načina:

Kod nekih vrsta javlja se i partenogeneza.

Posle oplođenja ženke jedno vreme nose jaja grupisana u jajne pakete (kokoni, ooteke) četvrtastog oblika i hitinskog porekla. U njima se svako jaje nalazi u posebnoj komorici. Larve koje se izlegu iz jaja su skoro prozirne, beličaste i veoma slične odraslim jedinkama samo što nemaju krila i što brzo dobiju tamnu boju. Razviće larvi odvija se putem rasta i višestrukog presvlačenja.

Način života, stanište i raspostranjenost

Bubašvabe su najčešće noćne životinje i žive pojedinačno ili u velikim skupinama u skoro svim suvozemnim sredinama, a neke centralno-američke vrste i vrste u jugoističnoj Aziji čak i u močvarnim staništima. veoma su široko rasprostranjene u raznim geohrafskim oblastima, a neke su i kosmopoliti. Mnogobrojne su u tropskim oblastima. Vrste koje žive u ljudskim naseljima su omnivorne i hrane se hranom koju koristi i čovek pa tako mogu preneti neka oboljenja.

Klasifikacija

Red Blattodea je podeljen na dve superfamilije:

1. Blattoidea, koja je podeljena na familije:

  • Blattidae, sa najpoznatijim vrstama:
    • Blatta orientalis, kosmopolitna
    • Periplaneta australasiae, kosmopolitna vrsta
  • Cryptocercidae

2.Blaberoidea je podeljena na sledeće familije:

  • Polyphagidae čiji su najpoznatiji predstavnici:
    • Eremoblatta sp, vrsta koja živi u polupustinjama
    • Articola sp, dugačka 5 mm, bez krila, boravi u mravinjacima nekih mrava u toplim područjima.
  • Blattellidae,sa najpoznatijim vrstama:
    • Blattella germanica (bubarusa), kosmopolitna vrsta
    • Ectobius lapponicus, šumska bubašvaba dugačka 0,65 -1,3 cm, smeđe je boje i živi u šumama ispod lišća i kamenja; rasprostranjena je do sibirske tundre i polarnog kruga, kao nijedan od žohara
  • Blaberidae, čiji su predstavnici:
    • Panchlora sp. koja se često sa bananama prenese u Evropu; zelene je boje i ovoviviparna;
    • Perisphaeria sp, vrsta čija je ženka bez krla i može se saviti u klupko.

Najpoznatije vrste bubašvaba

Najpoznatije vrste koje žive kod nas su:

Obe vrste iz žlezda luče neprijatan miris (smrad).

  • američka bubašvaba (Periplaneta americana) koja živi u tropskim i subtropskim oblastima Amerike i dostiže dužinu od 3 cm; gaji se u fabrikama pesticida i koristi za testiranje dejstva insekticida

Crna bubašvaba

Najrasprostranjenija vrsta bubašvaba kod nas sa telom tamno mrke boje. Polni dimorfizam je dobro izražen:

  • ženke imaju zakržljala krila
  • mužjaci imaju krila koja su kraća od abdomena;krila ne koriste za letenje dugački su do 25 mm.

Ženke su vrlo proždrljive pa ako nemaju hranu onda grizu kožu, odeću, drvo, papri čime mogu da nanesu veliku štetu. Veći broj jaja polažu u pakete u kojima se razvijaju i larve. Iz jedne ooteke (paketa) razvija se 16 larvi, a podaci o broju ooteka, koje ženka obrazuje u toku života, se razlikuju od autora do autora, svakako kreće se od 18 do 50. Dužina razvića larvi u ootekama zavisi od temperature, tako pri temperaturi od 29, 5° C larve izlaze iz ooteka posle 42 dana, a pri temperaturi od 25°C posle 59 dana, dok pri temperaturi od 21°C razviće najduže traje - 81 dan. Neophodno je pomenuti da je uz navedene vrednosti temperature potrebna i zadovoljavajuća vlažnost. Larve se presvače više puta, a podaci o broju presvačenja se ralikuju od autora do autora i iznosi 6-7. Podaci o dužini života su takođe različiti zavisno od autora i kreću se u rasponu od 1 do 5 godina. Crna bubašvaba je dominantna u odnosu na bubarusu pa gde se ona pojavi bubarusa iščezava.

Bubarusa

Bubarusa (smeđa bubašvaba) ima telo svetlosmeđe boje dužine 11 - 14 mm, pri čemu je mužjak nešto manji od ženke. Za razliku od crne bubašvabe jednike oba pola imaju dobro razvijena krila duža od abdomena, ali ne lete. Kreću se brzo pomoću dugih nogu koje su pokrivene dlačicama. Ženka polaže oko 40 jaja u ooteku i tokom života odbaci 4-5 ooteka. Iz jaja se izlegu bele larve koje vrlo brzo, posle 3 časa, postaju smeđe boje. Larve liče na odrasle i posle 6 presvačenja i 14 dana postaju polno zrele i počinju sa parenjem. Kada su uslovi za razviće povoljni može da da dve generacije potomaka u toku jedne godine.

Najbitniji faktor spoljašnje sredine za život ove vrste je temperatura: njen opstanak je moguć u intervalu od -2°C do +45°C, dok van tih granica posle kratkog vremena dolazi do uginuća. Na povoljnoj temepraturi (20°C) bez hrane mogu da provedu relativno dugo:

  • larve 10-22 dana
  • ženke sa ootekom 30 dana, a bez ooteke 45 dana
  • mužjaci 15 dana.

Literatura

  • Brajković, M: Zoologija invertebrata I deo, ZUNS, Beograd, 2003.
  • Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
  • Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
  • Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.