Hordati

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Chordata)
Idi na: navigaciju, pretragu
Predstavnik riba
Predstavnik vodozemaca
Predstavnik guštera
Predstavnik zmija
Predstavnik ptica

Ova grupa životinja, kojoj pripada i sam čovek, predstavlja poseban organizacioni razdeo, koji se po nizu anatomskih i morfo-fizioloških odlika razlikuje od svih drugih razdela životinja. Iako su po broju vrsta hordati mala grupa, oni predstavljaju najmlađu i evoluciono najprogresivniju grupu životinja koja je naselila našu planetu. Ovaj razdeo se sreće i pod nazivima Chordata i Chordonia.

Specifične odlike hordata

U morfološko-anatomskom pogledu, hordatima su zajedničke četiri odlike koje ih odvajaju od drugih razdela životinja. Ove odlike se formiraju tokom embrionskog razvića svih hordata, ali kod nekih grupa ne postoje kod mladih (juvenilnih) i polno zrelih (adultnih) jedinki.

Te odlike su:

1. prisustvo horde

2. nervni sistem na leđnoj strani, ektodermalnog porekla

3. škržno ždrelo

4. mišićni repni region

Bilo u toku čitavog života ili samo u stadijumu larve, hordati imaju naročiti osovinski organ-hordu (chorda dorsalis). Ovako predstavljena horda označava unutrašnji, osovinski skelet životinja, a kod nekih nižih predstavnika nalazimo je samo u embrionalnom stadijumu u obliku malog leđnog ispupčenja creva. Kod viših hordata ima oblik čvrste, elastične trake koja se proteže duž leđne strane celog tela. Kod odraslih i razvijenih kičmenjaka hordu zamenjuju kičmeni pršljenovi, čime unutrašnji skelet dostiže maksimalnu organizaciju. Hordati su ime dobili po ovom organu. Horda se kod svih hordata sastoji od izmenjenih epitelnih ćelija u kojima se nalaze vakuole, sa turgorom tečnosti u njima. Pri tome je horda čvrsto obavijena ovojnicama, koje se sastoje od vezivnog tkiva. Pritisak tečnosti u vakuolama i čvrstina ovojnica horde omogućavaju izrazitu savitljivost ovog hidroskeletnog organa, a da se pri tome njegova dužina ne menja.

Kod beskičmenjaka veći deo centralnog nervnog sistema smešten je na trbušnoj strani tela, međutim kod hordata centralni nervni sistem koncentrisan je na leđnoj strani. Nervni sistem im je ektodermalnog porekla.

Na bokovima ždrelnog dela creva nalaze se bočno postavljene i simetrično raspoređene kesaste tvorevine.

Hordati imaju mišićavi repni region tela koji se nalazi iza analnog otvora.

Sličnosti sa beskičmenjacima

Postoji niz opštih odlika hordata koje su im zajedničke sa nekim od razdela beskičmenjaka:

1. Stupanj gastrule (višeslojan, bilateralno simetričan embrion) u toku embrionalnog razvića, koja se u osnovi sastoji od tri klicina listića (ektoderma, mezoderma i endoderma).

2. Bilateralno simetrične celomske deuterostomije.

3. Izražen proces cefalizacije.

4. Hordati sem horde, nasuprot nekim beskičmenjacima koji imaju spoljašnji skelet, poseduju unutrašnji- endoskelet, koji je najvećim delom mezodermalnog porekla, koji služi kao oslonac svim unutrašnjim organima i mekim delovima tela.

5. Pojedini delovi tela su segmentisani.

6. Centralni organ krvnog sistema, srce, nalazi se kod beskičmenjaka na leđnoj strani tela, dok je kod hordata smešteno na trbušnoj strani. Krvni sistem je zatvorenog tipa.

7. Ulogu disanja kod hordata preuzima prednji deo creva, a kao organi za disanje služe škržni lukovi koji se nalaze na bočnim stranama ždrela i koji su otvorima vezani za spoljašnju sredinu ždrela i koji su otvorima vezani za spoljašnju sredinu. Pojedini predstavnici dišu preko pluća.

8. sva čula i čulni organi su izuzetno razvijeni.

9. ekskretorni sistem uglavnom čine bubrezi.

10. razmnožavanje se odvija uglavnom polnim putem.

11. telesna duplja je celom

Klasifikacija

Razdelu hordata pripadaju sve životinje koje imaju osovinski skelet i deli se na četiri podrazdela:

1. poluhordati (Hemichordata, Enteropneusta)

2. kopljaši (Cephalochordata, Acrania, Leptocardia)

3. plaštaši (Tunicata, Urochorda)

4. kičmenjaci (Vertebrata, Craniata)

Prva tri podrazdela neki zoolozi obuhvataju jednim zajedničkim nazivom protohordati (Protochordata) ili prahordati, a poluhordate, crvolike životinje, koji nemaju pravu hordu već samo njene začetke (notochorda), neki zoolozi izdvajaju u poseban razdeo, jer se nalaze na prelazu od beskičmenjaka ka hordatima.

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija