Collembola

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Collembola1.jpg
Collembola2.jpg
Collembola3.jpg
Collembola4.jpg

Predstavnici reda Collembola su sitni beskrilni insekti čija veličina se obično kreće od 1 do 5 mm, ali se njihova veličina kreće u znatno većem rasponu – od 0,12 do 17 mm. Prisustvo antena i odsustvo ceraka razlikuje ih od drugih entognatnih insekata – redova Protura i Diplura. Do danas je opisano oko 7500 vrsta. Najstariji fosili predstavnika reda Collembola su pronađeni u slojevima devonskog perioda (starim oko 400 miliona godina) te tako predstavljaju jedne od najstarijih životinjskih fosila. Naziv Collembola potiče od grčkih reči kolla što znači lepilo i embolon – dodatak.

Morfologija

Na telu predstavnika reda Collembola se nalaze sitne dlačice, a kod nekih vrsta ljuspice. Torakalni i abdominalni regioni mogu biti nejasno odvojeni, te tako daju loptast izgled tela ovih sitnih insekata.

Glaveni region

Na glavi svih predstavnika ove grupe zglavkara se nalaze dve antene čija dužina varira kod različitih taksona i obično se sastoji od četiri, a ređe od šest članaka. Složene oči su redukovane pa se kod savremenih predstavnika nalazi različit broj ocela koje se nalaze sa strane glave. Ocela najčešće ima osam, ali su poznati i predstavnici kojima su oči u potpunosti redukovane. Ovakve vrste najčešće žive u zemljištu ili u pećinama. Kod pojedinih vrsta se na glavi nalaze dva postantenalna organa – po jedan iza svake antene. Ovaj organ je karakteristične građe i verovatno ima olfaktornu funkciju. Usni aparat predstavnika reda Collembola je obično duboko uvučen u glavenu kapsulu, tako da se spolja vide samo vrhovi mandibula. U okviru ovog reda insekata možemo razlikovati dve grupe na osnovu građe mandibularnog aparata. U prvu grupu spada najveći broj predstavnika reda i u nju se ubrajaju vrste sa razvijenim usnim aparatom za grickanje. Ovi oblici su biljojedi. Drugu grupu čini znatno manji broj predstavnika čiji je usni aparat prilagođen za bodenje i sisanje. Ovi oblici su mesojedi.

Torakalni region

Toraks većine predstavnika reda Collembola se sastoji od tri slična segmenta, ali je kod oblika iz familije Entomobryoideae prototoraks veoma redukovan. Kod svih vrsta reda Collembola dolazi do delimičnog stapanja torakalnih segmenata što je znak udaljavanja od osnovnog oblika insekata. Svaki torakalni segment nosi po par ekstremiteta, što znači da se na toraksu nalazi šest ekstremiteta. Ekstremiteti nemaju prave tarzalne članke i tibija se uglavnom završava sa dve kandžice. Na trohanteru su kratke čekinje različito raspoređene i obrazuju takozvani trohantalni organ, čija građa ima značaja u taksonomiji.

Abdominalni region

Pored stapanja torakalnih segmenata, kao druga važna karakteristika koja grupu Collembola izdvaja od ostalih insekata je svakako broj abdominalnih segmenata. Naime, abdomen ovih insekata je izgrađen od samo šest segmenata, a ni u jednom svom razvojnom stupnju ne pokazuju da su imale veći broj ovih segmenata. Pored dve gore opisane specifične karakteristike, ove insekte karakterišu još dve morfološke specifičnosti: prisustvo kolofora i furke. Ni jedan predastavnik reda na kraju abdomena ne poseduje cerke.

Kod svih predstavnika reda Collembola se sreće na ventralnoj strani prvog abdominalnog segmenta dvorežnjevita ventralna cev ili trbušna tuba poznata još i pod latinskim nazivom kolofor (collophor). Kolofor nastaje spajanjem prvog para abdominalnih ekstremiteta. Šupljina ventralne cevi je u vezi sa telesnom dupljom i u njoj se nalazi hemolimfa. Postoje različita shvatanja o ulozi kolofora. Prema jednom starijem shvatanju ovaj organ ima respiratornu ulogu, dok druge hipoteze predpostavljaju apsorpciju vode kao glavnu ulogu, dok danas većina entomologa predpostavlja da kolofor ima značajnu ulogu u balansu tečnosti i elektrolita. Postoje i druga shvatanja, ali su ona obično subjektivna i nisu šire prihvaćena.

Na trećem abdominalnom segmentu se nalazi organ nazvan tenaculum, retinaculum ili hamula. Izgrađen je iz para malih ekstremiteta. Ovi ekstremiteti su spojeni svojim osnovama tako da obrazuju bazalni deo koji se na latinskom jeziku označava kao corpus. Distalni delovi ovih ekstremiteta su slobodni i označavaju se kao rami. Ovaj organ služi za pridržavanje furke kada ova nije u upotrebi. Furka, furkula ili odskočna viljuška nastaje delimičnim spajanjem ekstremiteta četvrtog abdominalnog segmenta. Tenaculum zajedno sa furkom čini jedan karakterističan kompleks koji se ne javlja kod drugih insekata. Kada se furka odvoji od tenaculuma ona odbaci jedinku 7 do 10 cm, a prilikom doskoka se dočekuje trbušnom tubom. Furka je različito razvijena kod različitih predstavnika reda Collembola, kraća je ili duža, a kod nekih je i nema, naročito kod onih zarivenih u podlozi.

Anatomija

Ekologija

Predstavnici reda Collembola naseljavaju vlažnu zemlju, opalo lišće, travu, a pojedine vrste naseljavaju gnezda termita i mrava. Neke vrste žive na površini slatkih i slanih voda. Mnoštvo ovih insekata sreće se na svim kontinentima planete Zemlje, a takođe i u dalekim arktičkim i antarktičkim oblastima gde su aktivni i pri niskim temperaturama; mogu se naći i na snegu. Na Antartiku to su jedini poznati insekti, izuzev nekih ptičijih parazita. Iako su rasprostranjeni u svim krajevima sveta, ipak najveći broj vrsta se nalazi u umerenom klimatskom pojasu. Boja njihovog tela varira u zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze, pa tako mogu biti tamne, sive, zelene, žute, beličaste i drugih boja. Ovi insekti su često gregariozni i može da ih bude više desetina hiljada na jednom kvadratnom metru. Smatra se da u šumskim ekosistemima imaju veliki uticaj na stvaranje detritusa. Hrane se biljnim delovima, detritusom, mahovinama, gljivama, lišajima...

Filogenija i klasifikacija

Literatura

1. Brajković M.: Zoologija Invertebrata II, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.

2. Krunić M.: Zoologija beskičmenjaka II, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija