D

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Slovo d.gif

Dalton (Da) jedinica mase molekula.

Delecije predstavljaju gubitak pojedinih segmenata hromozoma zbog dejstva mutagenih agenasa ili ako tokom mejoze dođe do nejednakog crossing overa. Decije autozomnih hromozoma kod čoveka su uvek štetne, a u homozigotnom stanju i letalne. U heterozigotnom stanju mogu biti letalne zavisno od značaja dela hromozoma koji je izgubljen. Prvu deleciju opisao je 1963. g. Lejeune sa saradnicima na kratkom kraku hromozoma 5 (sindrom mačijeg plača). Relativno česte su delecije: kratkih krakova hromozoma: 4, 9, 11 i 19 i dugih krakova hromozoma: 11, 13 i 18. Delecije mogu biti:

  • terminalne - kada je izgubljen vršni deo hromozoma
  • intersticijalne - ako je izgubljen središnji deo hromozoma.

Denaturacija je slabljenje i narušavanje sekundarne (tercijarne) strukture nukleinskih kiselina i proteina čime se gubi funkcija ovih molekula. Može biti izazvana povišenom temperaturom, zračenjem, mehaničkim faktorima, solima teških metala ili delovanjem jakih kiselina i baza.

Deobno vreteno je struktura koja se u ćeliji obrazuje za vreme deobe i odgovorna je za kretanje hromozoma. Obrazovanje deobnog vretena počinje u profazi, a završava se u metafazi mitoze (mejoze). Niti deobnog vretena izgrađene su od ogromnog broja mikrotubula (od 5000 - 10 000) i različitih proteina (jedan od osnovnih je tubulin). Pružaju se od polova ćelije, na kojima se nalaze parovi centriola (centrozomi) ka ekvatoru na kome se nalaze hromozomi. razlikuju se dve osnovne vrste ovih vlakana: 1.duga (međupolarna) koja se pružaju od jednog do drugog pola i ne vezuju se za hromozome; 2. kratka koja se pružaju od polova ka ekvatoru gde se vezuju za kinetohore hromozoma.

Dermatoglifi brazde i nabori kože na jagodicama prstiju, dlanovima i tabanima karakteristični za svakog čoveka.

Deuterostomia je naziv za životinje kod kojih od blastopora nastaje analni otvor, dok se usni otvara na drugom kraju tela nešto kasnije. Njihovo brazdanje je radijalno, celom nastaje enterocelno, a raziće im je nedeterminisano. Deuterostomijama pripadaju sledeći tipovi životinja: bodljokošci, poluhordati, tunikati, hordati kao i manje celomske deuterostomije kojima pripadaju: staklasti crvi, bradati crvi.

Dezoksiriboza je monosaharid sa pet ugljenikovih atoma, pentoza. Ulazi u sastav nukleotida DNK u kojima je kovalentno vezana za azotnu bazu. Povezivanjem azotne baze i dezoksiriboze obrazuje se jedinjenje nazvano nukleozid.

Dicentrični hromozom, ring hromozom ili prstenasti hromozom (vidi ring hromozom)

Difiodontizam – smenjivanje dve zubne generacije u toku života. Npr. kod sisara menjanje zuba vrši se svega jednom, u mladosti.

Dihogamija je vremensko razdvajanje ispoljavanja pola kod hermafroditnih organizama čime se sprečava samooplođenje. Organizam može prvo da ispoljava funkcije ženskog pola (protoginija) ili muškog pola (protandrija).

Dijapauza – stupanj razvića u kojem je morfogeneza zaustavljena ili jako usporena, ali u kome se odigravaju fiziološki procesi neophodni za dalju morfogenezu. Javlja se kod insekata. Karakteristična je za vrstu. Postoji: 1. obligatna (stabilna) dijapauza – kod vrsta koje imaju jednu generaciju godišnje i sve jedinke stupaju u fazu mirovanja; nije izazvana neposrednim dejstvom spoljašnjih faktora; 2. fakultativna – izazvana dejstvom spoljašnjih faktora. Javlja se usled nepovoljnih uslova

Diploidan broj hromozoma (obeležava se kao 2n) sadrže telesne (somatske) ćelije (grč. diploos = dvostruk). Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma.

Diuralne vrste – vrste aktivne danju

DNK ili dezoksiribonukleinska kiselina se sastoji od nukleotida povezanih fosfodiestarskim vezama u polinukleotidni lanac. DNK ima dva polinukleotidna lanca. Lanci DNK su postavljeni naspramno i paralelno jedan drugom; povezani su preko komplementarnih baza: adenin jednog sa timinom naspramnog lanca (i obratno), guanin jednog sa citozinom naspramnog lanca (i obrnuto). Oba lanca grade dvostruku zavojnicu ili spiralu (Votsaon - krikova spirala). Linearni delovi DNK (redosled nukleotida) su geni.

Dupljari (Coelenterata) su najniže prave višećelijske životinje (Eumetazoa) koje žive isključivo u vodi i to u ogromnoj većini slučajeva u morskoj vodi. Imaju radijalno simetrično telo na kome se razlikuje jedna glavna, uzdužna osa oko koje su zračno (radijalno) raspoređeni razni organi. Organi se ponavljaju onoliko puta koliko ima zrakova. Telo dupljara ima izgled dvoslojnog meška koji je otvoren na jednom kraju. U unutrašnjosti meška nalazi se gastro-vaskularna duplja koja je u kontaktu sa spoljašnjom sredinom preko jednog jedinog otvora - usnog. Kroz ovaj otvor se istoveremeno i izbacuju nesvareni delovi hrane. Oko usnog otvora nalazi se venac zračno raspoređenih pipaka koji hvataju plen. Dupljarima pripadaju dva tipa životinja:žarnjaci (Cnidaria) i rebronoše (Ctenophora). Dupljari nisu monofiletska grupa, pa se taj naziv više ne koristi već samo nazivi tipova životinja.

Duplikacije predstavljaju udvajanje delova hromozoma i obično su povezane sa delecijama i način nastanka im je isti.

Biološki rečnik

A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y