DNK-polimeraza

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
DNK polimeraza

DNK-polimeraze su grupa DNK polimeraza, pri čemu se uglavnom misli na DNK polimerazu III kod prokariota i DNK polmerazuj δ kod eukariota. Ovi enzimi imaju ključnu ulogu u replikaciji jer sintetišu nove lance DNK. DNK polimerazu I je prvi put izolovao Kornberg (Kornberg) 1958. iz bakterije E. coli, a petnaestak godina kasnije je iz iste bakterije izolovano još dve DNK polimeraze (II i III).

U ćeliji se dNK polimeraze koriste na dva osnovna načina:

  • za sintezu novih lanaca kao kopija roditeljskih (starih) lanaca (videti semikonzervativnost
  • za popravku (reparaciju) DNK tako što ispravlja greške u genetskom kodu

DNK polimeraze prokariota i eukarioti

Prokariotske ćelije sadrže tri tipa DNK-polimeraze: I, II i III,pri čemu je DNK-poly III najvažnija jer obavlja najveći deo replikacije te se drugačije naziva DNK replikaza.

DNK polimeraza III

DNK polimeraza III u 5’- 3’ pravcu povezuju nukleotide novog lanca fosfodiestarskim vezama, pošto su se oni postavili komplementarno (A=T, CºG) nukleotidima starog (roditeljskog) lanca. DNK polimeraza (III odnosno d) ima još jednu ulogu: u suprotnom pravcu, 3’- 5’, ona raskida fosfodiestarske veze između pogrešno vezanih nukleotida novog lanca. Ukoliko DNK polimeraza naiđe na pogrešno sparen nukleotid, ona upotrebi svoju egzonukleaznu aktivnost u smeru 3’- 5’ i raskine vezu tog nukleotida sa lancem. Ta njena egzonukleazna aktivnost omogućava ispravljanje grešaka, koje tokom replikacije nastanu što doprinosi tome da je replikacija izuzetno tačan proces.Greške pri ugrađivanju nukleotida javljaju se sa učestalošću od 10-10.

DNK polimeraze eukariota

U eukariotskim ćelijama nalazi se najmanje 5 vrsta ovih enzima koje su označene kao DNK polimeraze α, β, γ, δ i ε, pri čemu je najvažnija DNK polimeraza δ .

Literatura

  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001