Iz projekta Bionet Škola

Delecija je vrsta strukturne aberacije pri kojoj dolazi do gubitka dela hromozoma. Delecije autozoma su uvek štetne, a u homozigotnom stanju i letalne. U heterozigotnom stanju su mogu biti letalne zavisno od značaja dela hromozoma koji je izgubljen.

Prvu deleciju opisao je 1963. g. Lejeune sa saradnicima na kratkom kraku hromozoma 5 (5p-) koja izaziva oboljenje nazvano sindrom mačijeg plača) prema specifičnom oglašavanju beba. Sindrom je praćen umnom zaostalošću.

Relativno česte su delecije:

• kratkih krakova hromozoma: 4, 9, 11 i 19;
• dugih krakova hromozoma: 11, 13 i 18.

Ako dođe do prekida na krajevima hromozoma tako da se izgube telomere, koje hromozomu daju stabilnost, onda prekinuti krajevi postaju lepljivi i međusobno se spajaju u jednu prstenastu strukturu. Takvi hromozomi se nazivaju ring-hromozomi. Poremećaj rasta je najizrazitija fenotipska osobina ove aberacije.

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
• izvor slike