Deuterostomata

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Razdeo Chordata
Razdeo Hemichordata
Razdeo Echinodermata
Razdeo Echinodermata
Razdeo Chordata

Ovo infracarstvo obuhvata nekoliko razdela čiji broj zavisi od klasifikacionih šema. Ovde će biti prikazan sistem koji je sačinio Stefan Luketa 2009. godine i koji obuhvata sedam razdela. Najproblematičniji su izumrli razdeli koji se često ne razmatraju u klasifikacionim sistemima. Razlog je slabo proučena građa ovih fosilnih životinja.

Razdeo Chordata

Ovaj razdeo obuhvata veliki broj celomskih deuterostomija. U morfološkom pogledu hordatima su zajedničke četiri karakteristike koje ih odvajaju od drugih razdela životinja: savitljiv osovinski potporni organ nazvan horda, nerva cev koja se nalazi iznad horde (cevast nervni sistem), bočno postavljene i simetrično raspoređene kesaste tvorevine na bokovima ždrelnog dela creva, mišićavi repni region tela koji se nalazi iza analnog otvora. Ostale morfološke karakteristike hordata koje dele sa beskičmenjacima su: stupanj gastrule u toku embrionalnog razvića koja se u osnovi sastoji od tri klicina lista, celomska duplja, bilateralna simetričnost, proces cefalizacije, unutrašnji skelet koji najvećim delom nastaje od mezoderma, segmentna organizacija nekih delova tela.

Razdeo Hemichordata

Ovaj razdeo obuhvata mali broj vrsta koje naseljavaju morske ekosisteme. Prema karakteristikama predstavljaju prelaznu grupu između beskičmenjaka i hordata. Za njih je karakteristično da poseduju stomohordu, organ sličan hordi kod hordata. Na ždrelu se nalaze škržni prorezi, a jedan deo nervnog stabla je cevast. Njihova larva koja je nazvana tornaria je veoma slična larvi kod predstavnika razdela bodljokožaca. Telo im je podeljeno na tri regiona: proboscis, oglicu i trup.

Razdeo Echinodermata

Ovaj razdeo obuhvata nesegmentisane celomske deuterostomije, bez diferenciranog glavenog regiona nazvane bodljokožci. Odlikuje ih radijalna, petozračna simetrija. Na njihovom telu se razlikuje usna strana, u čijem se centru nalazi usni otvor, i nasuprot njoj strana na kojoj se nalazi analni otvor. Skelet je unutrašnji, mezodermalnog porekla. Skelet je izgrađen od pločica sa kojima su pokretno zglobljene bodlje. Osim bodlji, sa pločica polaze i mali izraštaji u obliku štipaljki koje služe za zaštitu i hvatanje sitnih organizama, a nazvani su pedicelarije. Za bodljokožce je karakteristično prisustvo posebnog sistema kanala ispunjenih tečnošću, koji imaju ulogu u kretanju, a naziva se ambulakralni sistem. Disanje se vrši celom površinom tela, pomoću škrga ili preko drugih posebno diferenciranih organa. Krvni sitem je otvorenog tipa, a nema posebno diferenciranih organa za izlučivanje. Odvojenih su polova. Isključivo su morski organizmi.

Razdeo Xenoturbellida

Prema savremenim shvatanjima u okviru ovog razdela se nalazi samo jedan rod – Xenoturbella sa dve vrste. To su bilateralno simetrične životinje crvolikog izgleda. Naseljavaju morske ekosisteme, a do danas su pronađene blizu obala Švedske, Škotske i Islanda. Starije analize su govorile u prilog hipotezi da su ovi organizmi srodni mekušcima, ali najnoviji podaci dovode do zaključka da razdeo Xenoturbellida predstavlja bazalnu kladu grupe Ambulacraria. Hrane se jajima i larvama školjki. Predstavnici ovog razdela imaju izuzetno jednostavan plan građe. Naime, nemaju diferenciran mozak, crevni sistem je aproktan, ekskretorni sistem nije prisutan, gonade nisu diferencirane, a nervni sistem je difuznog tipa. U organizmu se nalazi statocist koji sadrži ćelije sa bičevima. To su sitne životinje čije dimenzije ne prelaze četiri centimetra.

Razdeo Vetulicolia

Ovaj razdeo obuhvata manji broj izumrlih organizama koji su živeli u karbonu. Predstavljaju najverovatnije bazalnu kladu deuterostomija. Njihovo telo je podeljeno na dva regiona. Prednji je upadljivo veći i na njemu se nalazi veliki usni otvor i niz od pet proreza ovalnog oblika za koje se pretpostavlja da su škrge. Između dva telesna regiona se nalazi suženje.

Razdeo Calcichordata

U okviru ovog razdela se nalaze izumrle životinje koje i danas predstavljaju veliku zagonetku za zoologe. Naime, radi se o organizmima koji imaju karakteristike hordata i bodljokožaca, pa im je sistematsko mesto vrlo diskutabilno. Karakterisali su se prisustvom kalcitnog skeleta poput bodljokožaca, za razliku od mineralnog skeleta hordata koji je izgrađen od hidroksiapatita. Predpostavlja se da su se pojavili sredinom kambrijuma, a izumrli su sredinom devona. To su bile asimetrične, slabo pokretne životinje koje su uz pomoć "ručice" puzale po muljevitom morskom dnu. Predpostavlja se da su imale mozak koji je sličan mozgu recentnih riba. Imale su proreze na bočnim zidovima ždrela, štoukazuje na filtracioni način ishrane njihovih adultnih jedinki. Predpostavlja se da su lofofor zamenili novim načinom prikupljanja hrane - filtracijom vode kroz proreze na zidu ždrela. Filogenetski odnosi ove grupe sa hordatima su još uvek sporni. Prema mišljenju nekih autora, to su bili predstavnici razdela hordata, dok ih mnogi paleontolozi smatraju jednom od grupa bodljokožaca iz podrazdela Homalozoa.

Razdeo Yunnanozoonata

Spoljašnji linkovi

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija