Diplura

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Diplura1.jpg
Diplura2.jpg
Diplura3.jpg
Diplura4.jpg
Diplura5.jpg
Diplura6.jpg

Red Diplura je jedan od tri reda grupisanih u grupu Entognatha. Ova grupa primitivnih insekata ima zajedničkog pretka sa ostalim insektima, stoga što se veoma rano odvojila od osnovne evolutivne linije i utabala sopstveni evolutivni put. Filogenetske veze između predstavnika Entognatha nisu do kraja razrešene, ali novije studije pokazuju da je ovo polifilogenetska klada. Od svih ostalih predstavnika grupe Entognatha vrste iz reda Diplura se razlikuju po dva izraštaja na kraju abdomena. Naziv im je izveden iz grčkih reči diploos – dva i oura – rep. Do danas je pronađen izuzetno mali broj fosilizovanih vrsta iz ovog reda insekata. Razlog leži u slaboj proučenosti paleoentomologije ove grupe kao i u njihovoj nežnoj građi tela, bez puno hitinoznih komponenti. Najstariji poznati fosili iz reda Diplura su pronađeni u slojevima gornjeg karbona.

Morfologija

Telo predstavnika reda je dugo i vitko, obično cilindrično ili dorziventralno spljošteno, najčešće dugo između tri i pet milimetara, mada su poznate i neke vrste roda Japyx čije razmere dostižu pedeset milimetara. Obično su bele ili belo-žute boje, a kutikula je neretko potpuno providna. Izuzev nekih vrsta iz familije Campodeidae nemaju ljuspi po telu. Krila su odsutna u svim fazama razvića. Telo je obično prekriveno sitnim dlačicama nazvanim sete.

Glava je ovalnog ili četvorougaonog oblika. Na njoj se nalaze oči, ali su prisutne dve antene koje služe kao glavni senzori na glavi. Antene su izgrađene od deset ili više segmenata, a kod nekih predstavnika antenalnih segmenata ima i preko pedeset. Svaki antenalni segment ima sopstvenu muskulaturu, što je odraz primitivnosti ovih insekata. Predstavnici pojedinih familija poseduju antene koje su građene po principu teleskopa. Na prednjem delu glave se nalazi usni aparat prilagođen za grickanje. Mandibule su izdužene i nazubljene.

Segmenti toraksa se međusobno razlikuju pri čemu je prototoraks najmanji. Ekstremiteti su međusobno slični, vitki i sa jednočlanim tarzusima koji se obično završavaju sa dve, a kod nekih i tri kandžice.

Abdomen je izgrađen od deset segmenata. Na poslednjem abdominalnom segmentu se nalaze dva izraštaja nazvana cerci. Prema građi i obliku ceraka je izvršena podela na familije. Kod nekih familija se nalaze dugi i višesegmentisani cerci, dok se kod drugih nalaze kratki i jednosegmentni cerci. U nekim slučajevima ovi insekti mogu da odbace svoje cerke. Vrste sa dugim cercima su biljojedi, dok su one sa kratkim predatori i služe se njima za hvatanje plena.

Anatomija

Crevni sistem je predstavljen pravom cevi i kod predstavnika različitih familija je različito diferencirana na regione. Respiracija se odvija preko traheja, ali su traheje različito građene i imaju različit broj stigmi kod različitih predstavnika. Kod predstavnika Campodea ima samo tri para stigmi, od kojih se dva nalaze na mezotoraksu i jedan na metatoraksu, a pritom traheje nisu povezane što predstavlja primitivnu osobinu ovih insekata. Predstavnici rodova Japyx, Parajapyx i Anajapyx poseduju devet parova stigmi od kojih se dva nalaze na toraksu, a sedam na abdomenu. Predstavnici roda Projapyx imaju deset pari stigmi, od kojih se tri nalaze na toraksu, a sedam na abdomenu. Predstavnici roda Heterojapyx i vrsta Japyx solifugus imaju jedanaest pari stigmi od kojih se četiri nalaze na toraksu a sedam na abdomenu.

Iz iznetih činjenica se jasno uočava evolutivna tendencija ka povećanju broja stigmi i ka povezanosti stigmi. Zatim možemo uočiti da je prvo došlo do povećanja broja stigmi na abdomenu, a zatim i na toraksu. Nervni sistem je građen od cerebralne i sedam do osam pari ventralnih ganglija. Ekskretorni organi su Malpigijevi sudovi koji su izgrađeni od pet do šesnaest papila, ali kod nekih vrsta nisu razvijene kao na primer kod predstavnika roda Japyx. Kod predstavnika reda Diplura su nađene cefalične žlezde, od kojih su bar jedan par pljuvačne. Spoljnih genitalnih organa kod ovih insekata gotovo da i nema ili su zakržljali. Kod ženki se nalazi jedan ili dva para ovarijuma i spermateka je prisutna. Kod mužjaka se nalazi jedan ili dva para testisa koji ponekad mogu biti različite dužine.

Biologija

Generalno gledano, red Diplura je kosmopolitski rasprostranjen, ali pojedine familije imaju više ili manje uske areale rasprostranjenosti. Predstavnici ovog reda najčešće naseljavaju površinu vlažnog zemljišta, a nalaze se još i ispod stelje, stena, kore drveća, stabala, između mahovina i sličnim mestima. Pojedine vrste žive jedan deo ili ceo život u pećinama. Neke vrste se sporo kreću, dok su druge sposobne za brze pokrete. Najčešće se hrane uginulim beskičmenjacima, micelijama gljiva, detritusom, kao i nekim biljkama. Većina vrsta pripada svaštojedima, kombinujući nekoliko izvora hrane. Plen lociraju pomoću antena koje se nalaze na glavi.

Muške jedinke polažu paketiće sperme u stelju i na slična mesta, a zatim ih ženka prikuplja. Kada jajašca sazru ženka ih polaže takođe u stelju i slična mesta. Mužjaci najčešće produkuju oko 200 spermatozoida za nedelju dana i oni ostaju funkcionalni dva dana. Pojava roditeljske brige postoji kod manjeg broja predstavnika i to samo iz pojedinih familija. U prve dve larvene faze nisu sposobni za hranjenje, a jedinke još uvek ne liče na adultne forme. Tek u trećoj fazi postižu karakterističan izgled odraslih insekata. Do sada je poznato oko 800 vrsta reda Diplura, ali zbog toga što je ovo nedovoljno poznata grupa insekata i zbog toga što postoji veliki broj endemičnih vrsta, predpostavlja se da će se u budućnosti otkriti još veliki broj vrsta. Neke se pojavljuju i u urbanim sredinama, a najveći broj u ovim sredinama se nalazi u Beču i Austriji. Poznato je da pojedine vrste nanose manje štete poljoprivrednim biljkama, ali su ove štete toliko male da se ne primenjuju mere suzbijanja ovih insekata.

Klasifikacija

Kroz istoriju klasifikacije reda Diplura se može pratiti povećanje broja familija, više zbog pronalaženja novih vrsta nego zbog revizije postojećih sistema. Tako danas možemo razlikovati devet familija koje su formirane na osnovu novijih kladističkih analiza:

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija