Dominanatan alel

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Dominantan alel je takav oblik gena koji uvek ispoljava svoje dejstvo:

  • u homozigotnom (kada je u paru sa istim takvim alelom, shematski predstavljeno kao npr. AA)
  • u heterozigotnom stanju (kada je u paru sa nekim drugim alelom, npr. recesivnim alelom Aa).

Dominantni geni pokazuju dve veoma značajne osobine :

  • izražajnost (ekspresivnost) i
  • probojnost (penetrabilnost).

Određene osobine mogu se ispoljiti u različitom stepenu kod različitih jedinki koje imaju isti genotip. Tada se radi o različitoj izražajnosti dominantnih gena. Pojava razvijenog šestog prsta kod ljudi uslovljena je dominantnim alelom. Taj šesti prst može se kod različitih osoba ispoljiti u različitom stepenu : od naznake u vidu zadebljanja pa do skoro potpuno razvijenog prsta.

Dešava se da neki dominantni aleli, pod određenim uslovima životne sredine, ne dovode do ispoljavanja neke osobine kod određene grupe jedinki, dok se kod drugih jedinki istog genotipa ta osobina ispoljava. Dakle, ne »probijaju« se svi genotipovi u fenotipove. Procenat genotipova koji imaju očekivani fenotip naziva se probojnost. Probojnost se izražava procentom osoba kod kojih je osobina izražena u odnosu na ukupan broj osoba koje nose dominantan gen. Gen koji se uvek fenotipski izrazi ima potpunu probojnost tj. 100% (pr. geni za krvne grupe). Nepotpunu probojnost ima gen koji se npr. u čitavoj jednoj generaciji ne ispolji, da bi se ponovo ispoljio u narednoj generaciji (npr. roditelji nemaju šesti prst, a njihovi potomci imaju).

Dominanatan alel može da pokazuje i nepotpunu dominantnost,odnosno, da se različito fenotipski ispoljava u homozigotnom i heterozigotnom stanju. Ako se radi o genima koji determinišu bolesti kod čoveka, onda je homozigotno stanje najčešće letalno ili je ispoljen teži oblik bolesti nego kada osoba ima heterozigotnu kombinaciju (Aa). Primer ovakve osobine dominantnog alela je oboljenje koje se naziva familijarna hiperholesterolemija.

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.