E

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Slovo e.gif

Edafski faktori – obuhvataju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta i stena.

Edafobionti – organizmi koji žive u zemlji.

Egzocitoza - vidi endocitoza

Egzoni su kodirajući nizovi nukleotida eukariotskih gena. Kodirajući nizovi znači da oni sadrže uputstvo za sintezu proteina.

Egzonukleaza je enzim koji pripada nukleazama. Nukleaze su enzimi koji raskidaju fosfodiestareske veze u molekulu DNK. Razlikuju se dve osnovne vrste nukelaza:1. egzonukleaze, koje deluju na krajevima lanca DNK, odnosno odvajaju krajnje nukleotide; 2. endonukleaze raskidaju fosfodiestarske veze unutar lanca DNK.

Efemere – imaju veoma kratak vegetacioni period; razvijaju se samo u vlažnom periodu godine dok sušni period preživljavaju u stanju semena.

Efemeroide – višegodišnje efemere; imaju kratak vegetacioni period, razvijaju se samo u vlažnom Endopperiodu godine. Sušni period preživljavaju u stanju trajnih podzemnih organa kao što su rizomi, krtole lukovice i korenovi.

Efluent – otpadna voda.

Ekologija Ovaj termin izveden je iz grčke reči oikos(dom) i logos(nauka).Ekologija je biološka naučna disciplina koja proučava vrlo kompleksne odnose između organizama ,populacije ,životnih zajednica i njihove okoline ,u osnovnoj ekološkoj jedinici –ekosistemu.Ekologija se bavi ekonomijom prirode ,proizvodnjom i potrošnjom organske mase,kruženjem materija i protokom energije i regulatornim mehanizmima funkcionisanja ekosistema.Ekologija se danas široko koristi da označi odnos čoveka i njegove okoline ,pri čemu se uglavno misli na štetne efekte.Za ove svrhe još adekvatniji termin je patološka ekologija ,ekopatologija ili,možda najprikladniji, ekotoksikologija.

Ekologija čoveka. Bavi se odnosom čoveka ,odnosno ljudske populacije i okruženja i posledicama narušavanja integriteta ekosistema i zakonitosti samoregulisanja i samoodržavanja

Ekološki faktori (životni faktori) – faktori spoljašnje sredine, neophodni za opstanak organizama. Vrše pozitivan i negativan uticaj na organizme. Ekološke faktore karakteriše brojnost i raznovrsnost, prostorna i vremenska promenljivost i kompleksnost i uzajamnost. Ekološki faktori se dele na

  • abiotičke
  • biotičke
  • antropogene.

Ekološka asocijacija je kompleks zajednice koja se razvija u vezi sa variranjem bitnih faktora sredine i predstavlja glavnu subjedinicu unutar biotičkih carstava.

Ekosistem. Životna zajednica uzeta zajedno sa životnom sredinom i sveukupnim uzajamnim odnosima i interakcijama između ovih komponenata označava se kao ekološki sistem ili ekosistem.Ekološki sistem je osnovna funkcionalna jedinica ekologije i u sebe uključuje neživu,fizičku sredinu(biotop) kao i organizme koji žive u njemu(biocenoza).Biocenoze zavise od uslova biotopa,kao što se i biotopi modifikuju pod dejstvom biocenoza. Ekosistem ima četiri strukturne komponente:1.nežive supstance,2.proizvođače,3.organizme potrošače i 4.organizme razlagače ,pri čemu su organizmi ekosistema podeljeni u dve velike grupe:autotrofni(proizvođači) i heterotrofni(potrošači i razlagači).Pod postojanošću ekosistema podrazumeva se dugoročna postojanost biocenoza u ravnoteži sa svojom sredinom.Stabilnost ekosistema se obično definiše kao sposobnost određenog ekosistema koji je u međuvremenu poremećen da se povrati u svoje prvobitno stanje.Pod složenošću ekosistema podrazumevamo ne samo raznovrsnosti fizičke sredine ,nego i raznovrsnost i prostorni raspored vrsta ,zatim veličinu i genetsku raznovrnost populacije u okviru jedne vrste.Kompleksni ekosistemi su i stabilniji. Ekosistem je jedna dinamična kategorija koji uspostavlja i menja svoj sastav u funkciji vremena ,u smislu povećavanja njegove stabilnosti putem uvećanja raznovrsnosti sve do stanja klimaksa.Pod klimaksom se inače u ekologiji podrazumeva krajnji stupanj u razviću jednog ekosistema koji u funkciji vremena teče kroz razne stupnjeve usložnjavanja smenom životnih zajednica-sukcesija.Sukcesije se inače javljaju kao primarne i sekundarne .Pod primarnom se podrazumevaju sukcesije pri naseljavanju ranije nenaseljenih zona,dok sekundarne označavaju obnovu ekosistema u zonama gde su životne zajednice na neki način bile uništene.

Ekološku grešku izazivaju ekološki neuslovljeni putevi iskorišćavanja prirodnih ekosistema i resursa koji dovode do ekološke ili ekonomske štete.

Ekološka izolacija je izolacija populacija prilagođenih na vrlo specifične ekološke zone a mogu naseljavati i vrlo bliska ekološka mikrostaništa.

Ekološka konvergencija podrazumeva razvoj sličnih osobina (morfoloških,fizioloških idr.) kod filogenetski udaljenih grupa ,a rezultat je prilagođavanja na istovetne uslove sredine.

Ekološka kriza. Ovim terminom izražava se zabrinjavajuće stanje ,odnosno zabrinjavajući stepen degradacije prirode neracionalnim delovanjem antropogenog faktora narušavanjem osnovnih ekonomskih zakonitosti koje vladaju u prirodi.

Ekološki pokret okuplja ljude različitih profesija i životnog doba koji se različitim sredstvima bore za očuvanje i unapređenje životne sredine.

Ekološka piramida je dijagram u obliku piramide koji reprezentuje kvantitativne brojčane odnose ,energetske reakcije i odnose biomase od početne do terminalne karike u lancima ishrane ;brojevi su veći na nižim trofičkim stupnjevima (biljke) i sve manji na višim trofičkim stupnjevima (karnivore) ekološke piramide

Ekološka niša – mesto i položaj koji zauzima organska vrsta u spletu odnosa, specijalno u odnosu na ishranu u životnoj zajednici. Ekološka niša predstavlja specifičan i jasno definisan ekološki prostor kome je prilagođena vrsta koja ga naseljava a time je određen i njen funkcionalni položaj ,pre svega u lancima ishrane,u biocenozi.

Ekološka valenca (norma reakcije) – amplituda kolebanja jednog ekološkog faktora u čijim je granicama moguć opstanak. Ekološka valenca predstavlja dijapazon variranja ekoloških faktora ukome je moguć opstanak vrste.Eurivalentni organizmi imaju širok spektar morfološko-anatomskih,fizioloških i drugih adaptacija.Među eurivalentnim vrstama najširi areal rasprostranjenja imaju kosmopoliti koji naseljavaju različite ekološke sredine.Stenovalentni organizmi imaju usku bološku valencu i obično su prilagođeni na vrlo specifične uslove sredine i po pravilu naseljavaju mali areal.


Ekološki ekvivalentne vrste – vrste različitih taksonomskih kategorija,koje žive u sličnim životnim uslovima i naseljavaju slične ekološke niše, te čine slične životne forme.

Ekološki spektar – skup ekoloških valenci za pojedine faktore jedne organske vrste.

Ekstremofili su organizmi koji žive u ekstremnim uslovima spoljašnje sredine.

Ekstremiteti noge, udovi koji služe za kretanje. Izmenjeni ekstremiteti mogu dobiti i neku drugu ulogu (kopulatorni organ, žaoka, legalica itd.).

Ektoderm je spoljašnji sloj ćelija (klicin list) embrionalnog stupnja gastrule.

Ektotermi - pogledaj poikilotermi organizmi

Endemit je vrsta koja ima ograničeno rasprostranjenje na određenoj teritoriji.

Endocitoza je način na koji ćelija unosi krupne molekule. Makromolekuli kao što su proteini, polisaharidi, polinukleotidi ili čak čitave ćelije (npr. bakterije) ne mogu prolaziti kroz membranu ni jednim od do sada navedenih tipova transporta. Unošenje i izlučivanje velikuh molekula obavlja se aktivnim učešćem ćelijske membrane pri čemu ona obrazuje vezikule, a procesi se nazivaju endocitoza i egzocitoza. Proces unošenja makromolekula i rastvora naziva se endocitoza, dok se izbacivanje specifičnih proizvoda ćelije ili nekih drugih materija u vanćelijsku sredinu naziva egzocitoza. Endocitoza obuhvata dva procesa: fagocitozu i pinocitozu. Unošenje krupnih čestica je fagocitoza (grč.phagein = jesti), a rastvorenih materija je pinocitoza (grč.pino = piti).

Endofiti – biljni oblici koji žive u unutrašnjosti stene ili kao paraziti u biljnom ili životinjskom telu

Endoplazmatični retikulum (ER) je mreža membrana koja se prostire kroz čitavu ćeliju. Osnovna uloga ove organele je sinteza i transport materija kroz ćeliju. Razlikuju se dve vrste granularni i agranularni. Granularni ER na membranama nosi ribozome pa se u njemu sintetišu proteini. Agranularni ER nema ribozome i u njemu se sintetišu lipidi i njihovi derivati.

Endotermi - pogledaj homeotermni organizmi

Enzimi su biološki (prirodni) katalizatori koji omogućavaju da se reakcije u ćeliji odigravaju velikom brzinom i po utvrđenom redosledu. Najznačajniji biokatalizatori su enzimi, a pored njih tu se svrstavaju i vitamini, hormoni, kao i pojedini joni i mikroelementi. Deo enzima odgovoran za njegovo dejstvo je aktivni centar (mesto), koji se vezuje sa supstratom po principu "ključ-brava". Prosti enzimi se sastoje samo od proteina, dok složeni (holoenzimi) pored proteina sadrže i neki neproteinski deo (koenzim ili prostetična grupa). najvažniji koenzimi učestvuju u oksido-redukcijama kao npr. NAD, NADP. Svi enzimi se stvaraju u ćeliji, a prema mestu delovanja dele se na endoenzime i egzoenzime. Endoenzimi deluju u samoj ćeliji u kojoj se stvaraju, a egzoenzimi deluju van ćelije u kojoj se stvaraju.

Enzimopatije predstavljaju nasledne bolesti do kojih dolazi usled nedostatka nekog enzima. Nasleđuju se monogenski, autozomno recesivno. Neke od najčešćih enzimopatija su: albinizam, alkaptonurija, galaktozemija, Tej-Saksova bolest, fenilketonurija i dr.

Enterocite – ćelije apsorpcionog epitela koje imaju izraštaje mikrovili

Enzimopatije (enzimske bolesti) su urođene greške u metabolizmu; predstavljaju potpuni ili delimičan gubitak dejstva nekog enzima. Usled greške u nekom genu ne dolazi do stvaranja enzima, što prouzrokuje ta oboljenja .

Eocen, videti Geološko vreme

Erozija zemljišta – promene na površinskom sloju zemljišta kao posledica delovanja kiše, snega, mraza, temperaturnih razlika, vetra i tekućih voda ili usled antropogenh faktora.

Epimorfoza – pojava kada odstranjeni deo tela ili organa bude zamenjen istim delom. Predstavlja normalnu pojavu.

Epikantus je urođena nepravilnost kada se na oba oka obrazuju kožni nabori koji pokrivaju unutrašnje ivice kapaka.

Estivacija - letnji san. Vezana je za visoku temperaturu i sušu u umerenim i tropskim krajevima.

Eterična (etarska) ulja proizvodi posebnih biljnih ćelija ili se stvaraju u međućelijskim prostorima, veoma jakog mirisa i na papiru ostavljaju mrlje koje brzo isparavaju. Predstavljaju smešu različitih jedinjenja: aldehida, ketona, alkohola i različitih i mnogobrojnih masnih kiselina. Osnovna komponenta su svakako terpenoidi i to njihove dve klase: terpeni (monoterpeni) i seskviterpeni. U biljkama se najčešće nalaze u slobodnom obliku, ali mogu biti prisutna i u formi glikozida.Obrazuju se u svim delovima biljke, ali u njima nisu raspoređena ravnomerno već su u najvećoj količini prisutna u listu, korenu, cvetu i plodu. Zastupnjeni su u jako malim količinama, svega oko 1% od ukupne težine biljke pa je tako za dobijanje npr. 1 g etarskog ulja potrebno utrošiti oko 4 kg kruničnih listića ruže. Primenjuju se u medicini, proizvodnji finih sapuna, prehrambenoj industriji, a koriste se i u kozmetici, za dobijanje parfema i drugih kozmetičkih preparata.

Etologija - grana biologije koja proučava ponašanje životinja u odnosu na delovanje različitih ekoloških faktora kao što su toplota, hrana, voda, smeštaj i drugo.

Eukariote(Eucaryota) su jednoćelijski i višećelijski organizmi sa eukariotskim tipom građe ćelije svrstani u carstvo Eucarya.

Eukariotska ćelija je ćelija koja sadrži diferencirano jedro, ćelijske organele i ćelijski skelet. Obavijena je ćelijskom membranom, a kod biljaka i ćelijskim zidom. (Pogledati ćelija)

Eurihalni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za salinitet široka.

Euhalofite – halofite koje akumuliraju so u svojim tkivima.

Eurivalentni organizmi - organizmi koji imaju široku ekološku valencu tj. podnose snažna variranja nekog ekološkog faktora.

Eurieke vrste - pogledaj euribionti

Euritermni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za temperaturu široka.

Eurihigni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za vlažnost široka.

Eurioksibionti – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju kiseonika široka.

Euribionti - organizmi čija je ekološka valenca za stanište široka.

Eurifagi - organizmi čija je ekološka valenca za hranu široka.

Eutrofikacija - prirodan proces starenja vodenih ekosistema, naročito jezera. Dolazi do povećanja koncentracije N i P i drugih biogenih elemenata što uslovljava povećani intenzitet primarne produkcije.

Eutrofna jezera- bogata hranjivim biogenim materijama. Biološki i biohemijski procesi su intenzivirani i odigravaju se na čitavoj dubini vodenog sloja, kao i na samom dnu. Mulj je bogat organskim materijama koje se intenzivno razlažu, pri čemu se troši kiseonik O2 i CO2-karakteristika eutrofnih jezera. Poslednjih godina eutrofizacija se uočava i kod reka. Čovek svojom aktivnošću može da ubrza proces prirodne eutrofikacije i nekoliko hiljada puta (kulturna eutrofikacija).

Eutrofizacija- prirodni proces koji se odlikuje postepenim povećanjem količine organske materije. Nastaje usled spiranja kako organske komponente tako i neorganskih soli sa okolnog sliva što utiče na povećanu bioprodukciju samog ekosistema. To je prirodni proces starenja vodenog ekosistema. Karakterističan je za jezera kod kojih geoločkim starenjem dolazi do transformacije od oligotrofnog (grčki oligo=mali, trofein=hraniti), preko mezotrofnog do eutrofnog, da bi na kraju jezero bilo potpuno zabareno.

Biološki rečnik

A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y