F

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Slovo f.gif

Fagocitoza (grč. phagein – jesti; ćelija jede) je endocitoza krupnih molekula.

Fagozom je vezikula koja se obrazuje posle fagocitoze od dela ćelijske membrane koji okružuje materijal unet u ćeliju.

Falopijeva tuba je početni deo jajovoda sisara sa levkastim otvorom koji naleže na jajnik.

Fanerofite – biljke koje imaju višegodišnje grane sa pupoljcima na vrhovima.

Farmakognozija (gr. pharmakon = lek; gnosis = poznavanje) je prirodna nauka u sklopu farmakologije koja je bavi prirodnim lekovima, odnosno, drogama biljnog, životinjskog ili ređe mineralnog porekla. Najznačajnije droge su one biljnog porekla. Predstavlja jednu od najstarijih farmaceutskih disciplina.

Fenil-tiokarbamid ili PTC je supstanca koja se u antropologiji koristi za ispitivanje mogućnosti osećanja gorkog ukusa.

Fenologija – disciplina koja se bavi registrovanjem fenoloških pojava i proučavanjem njihove zavisnosti od spoljašnje sredine. Proučava pojave bioloških ciklusa i njihovu povezanost s klimom.

Fenološke pojave – promene u živoj prirodi uslovljene bioklimatskim promenama. Primeri: sezonske promene u vegetacionom pokrivaču, rokovi presvlačenja nekih životinja, dolazak ptica selica...

Fenotip je skup svih osobina jednog organizma koje su nastale zajedničkim delovanjem genotipa i uslova sredine u kojima se dati organizam razvija. Pojam fenotipa uveo je Johannsen, 1909. g.Fenotip se osim u širem smislu može posmatrati, slično kao i genotip, i u užem smislu, kao jedna osobina koju određuje neki genotip. Fenotipske osobine se najgrublje mogu podeliti na kvalitativne i kvantitativne.

Fertilizacija ili conceptio (oplođenje) predstavlja spajanje spermatozoida i jajne ćelije kome sledi spajanje njihovih haploidnih jedara, pri čemu nastaje oplođena jajna ćelija (vidi zigot).

Filogenija je evoluciona istorija neke grupe organizama.

Fitoncidi - hemijski inhibitori viših biljaka koji utiču na rast i razvoj mikroorganizama

Fitoedafon – mikroskopski biljni oblici koji žive u tlu.

Fitoparazit je parazit biljaka.

Fitoplankton – mikroskopski biljne vrste koje slobodno lebde u vodi, vazduhu ili na snegu i ledu

Fizički sušna staništa – nedostatak vlage u podlozi i vazduhu, primer pustinje, visoke planine.

Fiziološka sušna stanista – u zemljištu ima dovoljno vode ali je nedostupna biljkama zbog niskih temperatura ili slanog zemljišta (slatine).

Fisiona deoba (binarna fisija, binarna deoba ili amitoza) je tip bespolnog razmnožavanja bakterija (prokariota), nekih protozoa (heterotrofni protisti) kao i nekih organela (mitohondrije, hloroplasti, peroksizomi) u eukariotskoj ćeliji pri kome se jedna ćelija podeli na dve nove genetički istovetne ćelije.

Floem je vrsta provodnog tkiva koje provodi organske materije rastvorene u vodi od listova do svih delova biljke. Osnovni provodni elementi ovog tkiva su sitaste cevi i ćelije pratilice. Zajedno sa ksilemom gradi provodne snopiće.

Fosfodiestarska veza se obrazuje između nukleotida u polinukleotidnom lancu DNK (RNK). Ostvaruje se tako što se treći S-atom(S3’) pentoze jednog nukleotida veže za peti S-atom(S5’) pentoze narednog nukleotida u lancu. Takvim povezivanjem na jednom kraju lanca ostaje slobodna hidroksilna grupa vezana za S3’ (taj kraj se naziva 3’ kraj), a na drugom fosfatna grupa vezana za S5’ atom (to je 5’ kraj). Fosfatna grupa vezana je estarskom vezom za S5' atom pentoze.

Fosfolipidi su lipidi koji čine osnovu ćelijske membrane u kojoj grade dvosloj. Sastoje od glicerola , dva molekula masnih kiselina i fosfatne grupe.

Fosili predstavljaju okamenjene ostatke ili trag aktivnosti živih bića koja su nekada živela.

Fosorijalni organizmi su prilagođeni kopanju podloge i uglavnom vode podzemi način života. Oni koji žive nad zemljom, a imaju sposobnost kopanja nazivaju se polufosorijalni (semifosorijalni).

Fotoautotrofan (fototrofan) je način ishrane biljaka i nekih bakterije. One stvaraju organske materije procesom fotosinteze koristeći energiju Sunca kao izvor energije za sintezu organskih materija od neorganskih.

Fototropizam – zauzimanje određenog položaja tela prema svetlosnom izvoru. Primer – sesilni morski organizmi

Fotokineza – svetlost stimuliše kretanje organizma bez određenog pravca.

Fototaksija – kretanje u odnosu na svetlosni izvor. Može biti pozitivna (kretanje u pravcu svetla) i negativna (kretanje suprotno od izvora svetlosti).

Freatofite – biljke sa dugim korenjem koje dospeva do podzemnih voda.

Biološki rečnik

A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y