Mahunarke

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Fabaceae)
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tipičan cvet mahunarki

Familija mahunarki, bobova ili leptirnjača (Fabaceae, Leguminosae, Papilionaceae) je jedna od najbrojnijih familija dikotiledonih skrivenosemenica i obuhvata oko 730 rodova sa oko 19500 vrsta. Familija je rasprostranjena širom sveta, odnosno kosmopolitska je. Narodni naziv mahunarke ova familija je dobila po karakterističnom plodu nazvanom mahuna, a naziv leptirnjače zbog karakterističnog izgleda cveta koji podseća na leptira sa zatvorenim krilima. U ovu familiju biljaka spadaju mnoge ekonomski značajne biljke, kao i one iz oblasti hortikulture. Značajan broj predstavnika su medonosne i lekovite biljke. Neke su otrovne. Vrste iz spontane flore su česte na suvljim staništima, u livadskim fitocenozama, a mnoge se javljaju kao korovi i ruderalne vrste. U flori Srbije zastupljeno je 39 rodova sa oko 250 vrsta, rasprostranjenih na različitim tipovima staništa.

Primer mahune kod familije Fabaceae
Primer mahune kod familije Fabaceae
Caesalpinia pulcherrima
Daubentonia punicea
Ononis spinosa
Cvet
Stefan-biljka154.jpg

Morfologija

Koren

Vrste familije mahunarki se karakterišu prisustvom specifičnih amino-kiselina i intenzivnim metabolizmom azota. Ove osobine su u vezi sa pojavom mutualističke simbioze koja se uspostavlja između korena i azotofiksirajućih bakterija. Kao posledica naseljavanja ovih bakterija na korenu se stvaraju karakteristične kvržice. Pojedini predstavnici familije Fabaceae se seju u plodoredu jer obogaćuju zemljište azotom. Takođe, zbog povećanog sadržaja azota u svim delovima biljke, uključujući semena i kotiledone, mnogi predstavnici predstavljaju izuzetno značajne povrtarske i vredne krmne biljke.

Stablo

U pogledu životnih oblika prisutne su jednogodišnje i višegodišnje zeljaste biljke, žbunovi, drveće i lijane. Lijane su predstavnici sa vitkim penjućim stablom, uz pomoć rašljika. Drvenasti predstavnici potiču iz tropa i suptropa.

Listovi

Listovi su najčešće spiralno raspoređeni, perasto ili prstasto složeni ili tročlani. Retko dolazi do redukcije složenih listova na jedan listić. Listići složenog lista imaju jače ili slabije nazubljen obod, a ponekad su preobraženi u rašljike. Zalisci su najčešće razvijeni, ostaju ili otpadaju, a ponekad su metamorfozirani u trnove.

Cvet

Mahuna

Predstavnici familije Fabaceae poseduju plod u obliku mahune. Ona je obično zelene ili mrke boje, mada može biti i jarkih boja poput ljubičaste. Dužina mahuna u okviru ove familije se kreće u izuzetno širokom rasponu – od jednog milimetra do trideset centimetara. Otvara se sa dve pukotine i sadrži samo jedno seme ili više njih. Semena se karakterišu debelom semenjačom i malom klicom i izuzetno malom količinom endosperma. Najveći broj predstavnika se karakteriše semenima sa velikim mesnatim kotiledonima, a hranljive materije koje se nalaze u njima se sastoje od dosta proteina. Pored proteina u izgradnji mesnatih kotiledona učestvuje i skrob ili ulje.

Biogeografija i ekologija

Rasprostranjenje

Predstavnici familije mahunarki su rasprostranjeni u celom svetu pa kažemo da predstavljaju kosmopolitsku familiju. U tropskim oblastima preovladavaju drvenasti predstavnici, a u vantropskim regionima su znatno češći zeljaste vrste. Opšte uzeto, možemo reći da mahunarke pretežno naseljavaju suvlja zemljišta koja su bogata krečom. Veoma značajno mesto predstavnici ove familije zauzimaju u vegetaciji evropskih stepa i polupustinja. Međutim, istaknutu ulogu familija Fabaceae igra i na prostoru srednjoevropskih i južnoevropskih biljnih zajednica, odnosno i na području Balkana.

Filogenija i klasifikacija

Noviji rezultati filogenetskih analiza pokazuju da familija Fabaceae predstavlja monofiletsku grupu biljaka. To pokazuje niz zajedničkih osobina:

  • lektini su prisutni u većoj količini u semenima
  • plodnik je nadcvetan i izgrađen od jedne karpele sa serijatnim semenim zamecima
  • plod je kod većine mahuna

Pretpostavlja se da je predačka grupa familije mahunarki započela svoju diverzifikaciju pre oko 60 miliona godina. Takođe, predpostavlja se da su se podfamilije odvojile već pre oko 50 miliona godina. Prema pojedinim starijim, sada već tradicionalnim, klasifikacionim sistemima familija Fabaceae se delila na tri subfamilije:

Prema drugim starijim klasifikacijama ove tri podfamilije su dignute na nivo familija u okviru reda Fabales. Novije analize filogenije ove grupe biljaka su pokazale da su podgrupe Mimosoieae i Faboideae monofiletske, a da je grana Caesalpinioideae polifilogenetska. Zato se iz ove poslednje grupe izdvojila još jedna podfamilija pod nazivom Cercideae. Prema starijim shvatanjima subfamilija Mimosoideae je najprimitivnija i predačka, a prema savremenim shvatanjima grupa Cercideae je predačka.

Tako prema savremenim shvatanjima, koja koriste molekularnobiološke, genetičke i biohemijske podatke, u okviru familije Fabaceae razlikujemo četiri subfamilije:

Privredni značaj

Familija leptirnjača sa ekonomskog i privrednog gledišta ima prvorazredni značaj. Njoj pripada veliki broj gajenih vrsta koje se koriste kako za ljudsku ishranu, tako i za ishranu stoke. Mnogobrojne vrste leptirnjača koje učestvuju u florističkoj građi prirodnih livada i pašnjaka od izuzetnog su značaja za poboljšanje kvaliteta sena i paše.

Obični grašak (Pisum sativum) je poznat kao veoma cenjena biljka za ljudsku ishranu. Seme graška sadrži količinu proteina skoro kao meso, a pored toga sadrži i znatne količine skroba. Važno je napomenuti da se proteini običnog graška teže razlažu od proteina animalnog porekla. Pored običnog graška gaji se i stočni grašak (Pisum arvense) koji služi za ishranu stoke. Pasulj (Phaseolus vulgaris) je takođe izuzetno značajna vrsta sa privrednog gledišta koja potiče iz Južne Amerike, a u ishrani ljudi igra veoma veliku ulogu. Soja (Glycine hispida) je takođe veoma značajna gajena biljka čiji je značaj u ljudskoj ishrani sve zastupljeniji.Sojino seme se izuzetno ceni zbog velike količine proteina (33%) i ulja (20%). Soja se u ljudskoj ishrani koristi od davnina. Naime, postoje podaci da je gajena u jugoistočnoj Aziji, Kini, Mandžuriji, Japanu, Koreji i Indiji još u petom veku pre nove ere. Semena soje se mogu neposredno koristiti u ishrani, ali i posredno koristeći proizvode koji se dobijaju njihovom preradom. Proizvodi nastali preradom sojinih semena su biljno mleko, sir, brašno i hleb za dijabetičare, surogot za kakao i kafu, kao i mnogi drugi proizvodi. Sojino ulje se koristi za ishranu ili se putem hidrogenizacije stvaraju čvrsti produkti, slični masti. Kikiriki (Arachis hypogea) je poljoprivredna biljka čije seme sadrži i do 50% ulja i 25-30% proteina. Ulje iz semena kikirikija se koristi neposredno u ishrani ljudi ili pri pravljenju konzervi i predstavlja jedno od kvalitetnijih biljnih ulja. Bob (Faba sativa) je kulturna biljka čija se semena koriste u ljudskoj ishrani. Semena boba sadrže oko 25% proteina i dosta ugljenih hidrata.

Među najznačajnijim biljkama koje se koriste u poljoprivredi su one iz roda detelina (Trifolium). Kao odlična krmna biljka se koristi vrsta crvena detelina (T. pratense) koja se često javlja na prirodnim livadama gde vrlo povoljno utiče na kvalitet sena. Od divljih individua crvene deteline su proizvedene i kulturne forme koje se široko gaje na njivama i pri tome se dobija visoko kvalitetna stočna hrana. Bela detelina (T. repens) je takođe dosta rasprostranjena vrsta koja ima veoma značajnu ulogu u florističkoj građi biljnih zajednica pašnjaka i dobro podnosi gaženje od strane stoke.

Fotografije

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija