Floemski sok

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Floemski sok je sastojak sitastih cevi koje grade floem, vrstu provodnog tkiva biljaka. Materije se kroz floem prenose u rastvorenom stanju. Sadrži najviše vode u kojoj su rastvoreni ugljeni hidrati, aminokiseline, amidi, organske kiseline, enzimi i dr.

Dobijanje pomoću biljnih vaši

Ekstrakciju ovog soka je nemoguće koristiti kao metodu za njegovo dobijanje pošto je nemoguće odvojiti sadržaj sitastih cevi od okolnih ćelija. Zasecanjem stabla ili ubadanjem igle u njega je takođe nemoguće dobiti sok jer se pri svakoj mehaničkoj povredi obrazuje amorfna masa, kaloza, koja izoluje povređeno mesto od ostatka pa nema isticanja soka.

Danas je u primeni metoda eksudacije pomoću biljnih vaši koje se hrane floemskim sokom, tako što svoju rilicu uvuku u sitastu cev ne povređujući je. Sitaste cevi nastavljaju normalno da funkcionišu, a kako je biljne vaši uspevaju da pronađu između svih ostalih ćelija u tkivu, ostaje zagonetka. Pretpostavlja se da je privučena sadržajem soka. Biljna vaš, koja je uvukla rilicu u sitastu cev, se anestezira, rilica se odseče, a njen ostatak služi kao cev kroz koju ističe floemski sok u kome se ne nalazi sadržaj drugih ćelija. Na ovaj način može se dobiti 0,05 - 3 mm3> na sat.

Sastav

Sve materije koje se prenose kroz floem su u rastvorenom stanju pa je voda najobimniji sastojak floemskog soka. Glavni sastojak tog vodenog rastvora su ugljeni hidrati (oko 90%), a među njima je glavna saharoza koja se zbog toga naziva transportni šećer. Međutim, ima biljaka kod kojih se transportuju i druge materije, kao što npr. biljke iz familije Verbenaceae imaju samo stahiozu, Oleaceae, transportuju manitol i stahiozu i dr.

U floemskom soku nađeni su i joni mnogih elemenata:

Jako retko se nalaze joni nitrata,kalcijuma, sulfata i gvožđa.

Mehanizam transporta

Transport materija krof floem obuhvata tri različita procesa:

  • ulazak asimilata (organskih materija) iz izvora u floem; izvor su mezofilne ćelije u listu koje vrše fotosintezu, odnosno, stvaraju asimilate pa je njihova koncentarcija tu visoka; ćelije mezofila se nalaze u blizini završetaka provodnih snopića i na tom mestu se obavlja unos asimilata u floem
  • transport asimilata kroz floem od izvora do uvira; uvir su ćelije organa primaoca asimilata koji su morfološki i fiziološki veoma različiti: koren, delovi stabla koji rastu, vršni pupoljci, mladi listovi, cvetovi, plodovi, semena;
  • izlazak asimilata iz floema u organe primaoca (uvir) čime se prazni floem što održava gradijent koncentracije u sitastim cevima; materije izlaze kroz membrane kompleksa sitasta cev/ćelija pratilica; u organima primaocima se asimilati koriste za različite procese; u njima je koncentracija asimilata niska

Iako se već decenijama unazad ispituje mehanizam transporta kroz floem, svi detalji tog transporta nisu sasvim razjašnjeni. Ono što se sa sigurnošću zna je da:

  • transport se vrši samo kroz žive ćelije
  • pravac prenošenja je uvek od ćelija u kojima je koncentracija materija visoka do onih u kojima je niska ili drugačije rečeno od ćelija koje te materije stvaraju do ćelija koje ih troše
  • transport materija se vrši u susednim snopićima, ili u različitim sitastim cevima istog snopića istovremeno u suprotnim smerovima

Postoji više teorija koje objašnjavaju transport krof floem, među kojima je najviše prihvaćena ona koja se zasniva na pasivnom transportu. Prema toj teoriji transport se zasniva na razlici u hidrostatičkom pritisku između početka i kraja transportnog puta.

Literatura:

  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Nešković Mirjana, Konjević R, Ćulafić Ljubinka (2002): Fiziologija biljaka, NNK, Beograd
  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
  • Blaženčić, Jelena (1990): Praktikum iz anatomije biljaka sa osnovama mikroskopske tehnike,Naučna knjiga, Beograd
  • Janjatović, V. (1988), Botanika, Novi Sad
  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
  • Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
  • Nikolić,R, Pavlović, S, Živanović, P. (1989): Praktikum iz anatomije biljaka, Meidicnska knjiga, Beograd-Zagreb
  • Tatić, B, Petković, V. (1998): Morfologija biljaka, ZUNS, Beograd