Gekoni

Izvor: Bionet Škola
(preusmereno sa Gekkonidae)
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Klasifikacija

Carstvo Animalia
Tip Chordata
Podtip Vertebrata
Klasa Reptilia
Potklasa Lepidosauria
Red Squamata
Red Lacertilia
infrared Gekkota
familija Gekkonidae


Gekoni, macaklini i gubavice (Gekkonidae ili Ascalabotes) je familija guštera koja obuhvata oko 1180 vrsta. To su životinje veoma malog rasta sa relativno krupnim glavenim regionom i spadaju u najsitnije gmizavce. Telo im je pokriveno kožom koja ima zrnasti izgled zbog krljušti. U narodu postoji pogrešno verovanje da su otrovni jer imaju krljušti koje su veoma sitne, zrnaste i bradavičaste. Uglavnom su arborealne, noćne životinje koje pretežno naseljavaju tropske u subtropske predele. Veoma se karakteristično, cvrkutavo oglašavaju, proizvodeći nešto nalik na gek-gek,što ih razlukuje od veći ostalih gmizavaca i po čemu je familija dobila ime. Mogu da se penju uz glatke površine (zidove, stene).

Morfološke osobine

Imaju krupne oči sa vertikalnim zenicama i sa nepokretnim, sraslim, providnim kapcima tako da su im oči ustvari stalno otvorene. Kičmeni stub se sastoji od amficelnih pršljenova sa ostacima horde. Arborealne vrste imaju neobično lepe boje zelenu, crvenu i plavu, posebno rodovi Phelsuma i Naultinus. Mogu jako brzo da menjaju boju. Na prstima imaju proširenja sa strukturama po obliku sličnim dlakama (setae) koja im omogućavaju penjanje uz glatke, vertikalne površine kao i po onima koje imaju kontra-nagib. kao nop. plafoni u kućama.

Veličina tela

Veoma sitne životinje među kojima je sa najmanjim dimenzijama rod Sphaerodactylus sa svojih svega 30 mm u dužinu. Najveće, do sada zabeležene vrste, su Rhacodactylus leachianus, Gekko gecko, Gekko smithi, Uroplatus fimbriatus i Saltuarius cornutus čija ukupna dužina iznosi 350 mm. Među izumrlim vrstama najveće su Phelsuma gigas (ukupne dužine više od 500 mm) i Hoplodactylus delcourti (čiji je jedini poznati primerak dužine od 622 mm).

Rasprostranjenost i stanište

Naseljava tropske i subtropske predele, kao i oblasti oko Sredozemnog mora (samo oko 10 vrsta). Na jugu Balkana žive tri vrste gekona. Živi uglavnom na drveću, a neke vrste i po zidovima kuća, ruševinama. U toplim predelima nekoliko vrsta koje su prilagođene na život u ljudskim naseljima, kakav je npr. kućni gekon (Hemidactylus frenatus ), se smatraju domaćim životinjama čak veoma korisnim jer se hrane insektima uključujući i komarce.

Ishrana, ponašanje i razmnožavanje

Većina vrsta hrani se insektima pomoću širokog i mesnatog jezika, dok pojedine vrste mogu hvatati sitne gmizavce a povremeno i glodare. Neke vrste mogu da se hrane voćem i nektarom. Pretežno su noćne životinje, dok su samo neki rodovi aktivni danju Gonatodes, Phelsuma, Roptropella, Rhoptropus, Quedenfeldtia). Polažu mali broj jaja (najčešće po 2) u rupe i pukotine u kamenju i stenama. Oviparni su i jaja su im zaštićena opnama od krečnjaka. Jaja polažu veću broj puta u toku godine (do 10 a nekada i više). Neke vrste, kao što su Hoplodactylus sp., Naultinus sp. i Rhacodactylus trachyrhynchus, rađaju žive mladunce. Ima i partenogenetskih vrsta što zanči da ženke mogu da se razmnožavaju bez oplođenja od strane mužjaka. Time se poboljšava sposobnost širenja na nova područja, ali istovremeno ako su u pitanju izolovane populacije na ostrvima, smanjuje se genetička raznovrsnost. Preko zvukova koje proizvode ostvaruje se komunikacija među jedinkama.

Klasifikacija

Familija Gekkonidae podeljena je na pet subfamilija:

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Bačić,T, Erben, R, Krajačić, M (2004): Raznolikost živog sveta, Školska knjiga, Zagreb
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
  • Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Pavičić,V, Klemenčić, M, Ređep Anđelka (1994): 1000 pitanja, 1000 odgovora. Mosta, Zagreb
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.