Genotip

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Genotip je genska konstitucija nekog organizma koja može da se odnosi na:

  • jedan par alela (uži smisao genotipa)
  • celovitu naslednu osnovu (sve gene koje taj organizam poseduje), što predstavlja širi smisao genotipa.

Pojam genotipa uveo je Johannsen 1909.g.

Genotip zigota, nastalog spajanjem polnih ćelija, sadrži proporcionalno jednak broj majčinih i očevih gena, samo što su se ti geni drugačije iskombinovali u genotipu potomka. Kakav će biti efekat genotipa na fenotip zavisi ne samo od genetske osnove već i od dejstva faktora sredine u kojoj se novi organizam razvija.

Kod diploidnih organizama genski aleli se u jedru telesnih ćelija uvek nalaze u paru:

  • jedan se nalazi na hromozomu koji vodi poreklo od majke
  • drugi se nalazi na hromozomu od oca.

Aleli

Različiti oblici jednog istog gena nazivaju se aleli. Geni koji obrazuju alele nazivaju se polimorfni (grč. poly = više; morpha = oblik). Ako ne mutiraju (ne menjaju se) tako da imaju samo jedan oblik onda su monomorfni geni. Aleli jednog gena se na paru homologih hromozoma uvek nalaze na istom mestu (lokusu).

Kada su aleli jednog gena na paru homologih hromozoma jednaki, onda su takve jedinke homozigoti (npr. AA, aa, A1A1 i sl.). Kada se na homologim hromozomima na istom genskom lokusu nalaze različiti aleli, takve jedinke su heterozigoti (npr. Aa, A1A2). Jedinka koja je heterozigot je od roditelja dobila različite alele (od majke jedan oblik gena, a od oca drugi). Različiti aleli jednog gena deluju jedan na drugi što predstvalja tzv. genske interakcije (međudejstva). Tako, da kada se nađu zajedno u istoj ćeliji (jedinki, osobi) jedan od njih može da nadvalada, nadjača dejstvo drugog te se naziva dominantan (obeležava se velikim slovom npr. A) . Prema tome, dominantan alel se ispoljava uvek – i u homozigotnom (AA) i u heterozigotnom stanju (Aa). Dominantan galel uslovljava pojavu dominantne osobine. Za razliku od njega drugi oblik gena, nazvan recesivan (a), ispoljava svoje dejstvo samo u homozigotnom stanju (kada se nađe u paru sa istim takvim alelom, aa) pa se tada ispoljava recesivna osobina. Kada se recesivan alel nađe zajedno sa dominantnim on je sakriven, potisnut i ispoljiće se dominantna osobina.

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.