Glavočike

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
jedna endemična vrsta iz familije glavočika (Tetramolopium filiforme)
tipičan polen glavočika
Tipični cvetovi predstavnika familije Asteraceae
Coreopsis nuecensis

Familija glavočika (Asteraceae, Compositae) predstavlja najobimniju familiju klase dikotiledonih skrivenosemenica, a ujedno i jedina familija reda Asterales. Obuhvata preko 1500 rodova sa više od 23000 vrsta rasprostranjenih širom sveta. Predstavnici ove familije najčešće naseljavaju umerene oblasti i planinske regione tropa, a nalaze se na otvorenim i često suvljim staništima. Na prostoru Srbije i Crne Gore nalazi se više od 80 rodova sa preko 400 vrsta. Najstariji fosilni ostaci poznati su od oligocena.

Vegetativni organi

Predstavnici ove familije su najčešće zeljaste jednogodišnje ili višegodišnje biljke, mada su poznati i dvogodišnji predstavnici. Pored zeljastih oblika srećemo i polužbunove, žbunove, kaktusolike lijane, drveće i jastučaste oblike. U korenu mnogih vrsta se kao rezervne materije nagomilavaju polisaharidi inulina. U nadzemnim delovima biljke često se akumuliraju poliacetilenske materije, etarska ulja (terpeni), kao i seskviterpenski laktoni. Mnogi predstavnici familije Asteraceae imaju primenu u medicini i farmaciji kao lekovite biljke. Stabla su negranata ili granata, a kod pojedinih rodova u vidu skapusa (bezlisna stabla sa prizemnom lisnom rozetom). Listovi su spiralno, naspramno, ili češće pršljenasto (naizmenično)raspoređeni. Najčešće su prosti, ređe složeni, celi ili deljeni, sa prstastom ili perastom nervaturom, uvek bez zalistaka.

Građa glavice

Cvetovi su obično sitni i skupljeni u karakterističnu cvast ove familije koja se naziva glavica (capitulum). Glavica je najčešće mnogocvetna, a retko jednocvetna. Cvetovi su osnovom pričvršćeni za proširenu osovinu cvasti. Glavice mogu biti pojedinačne ili se dalje grupišu u različite tipove složenih cvasti. Glavica, kao skup cvetova, podseća na pojedinačni cvet, a ova pojava se naziva pseudantija. Pri osnovi svake glavice se nalazi omotač koji je sagrađen od gornjih listova (brakteja) koji čini opštu čašu (involucrum). Listići opšte čaše su različitog oblika. Ponekad imaju kožast obod, a ponekad su sa nastavkom ili se produžuju u bodlju, dok su kod mnogih rodova ljuspasti i poređani kao crepovi na krovu, odnosno u više redova. U glavicama se najčešće nalaze različiti tipovi cvetova. Tako neke glavice poseduju samo cevaste cvetove, druge po obodu imaju jezičaste (ili dvousnate) cvetove koji su obično ženski ili sterilni, a u centru se nalaze cevasti. Postoje i takve glavice koje sadrže samo jezičaste ili dvousnate cvetove.

Građa cveta i ploda

Cvetovi predstavnika familije Asteraceae su petočlani, a mogu biti dvopolni (hermafroditni), usred abortusa jednopolni ili sterilni. Kombinacija polova je vrlo varijabilna u istoj cvasti, na istoj jedinci. Cvetovi su uvek bez priperaka.

Čašica kod pojedinih predstavnika familije uopšte ne postoji, dok je kod drugih metamorfozirana u vidu papusa. Papus izgrađuju dve do više dlačica, čekinjica ili bodlji. Čašica uvek ostaje na plodu i služi kao organ za letenje, tako da ima ulogu u njegovom raznošenju.

Krunicu uvek izgrađuje pet sraslih listića. Prema obliku krunice razlikujemo dva tipa cvetova:

1. aktinomorfni cvetovi - krunični listići srastaju u cevastu tvorevinu, koja je polisimetrična i označava se kao cevast cvet;

2. zigomorfni cvetovi - se karakterišu monosimetričnošću i mogu da se jave u dva podtipa:

a) krunični listići srastaju u jezičak koji se završava sa pet kratkih zubaca i ovakvi cvetovi se označavaju kao jezičasti,

b) krunični listići srastaju tako da se formira krunica koja može biti jednousnata ili dvousnata i ovakvi cvetovi se označavaju kao usnati.

Andreceum se sastoji od pet prašnika koji su učvršćeni u kruničnoj cevi i srasli su sa krunicom. Takođe, oni su i međusobno srasli anterama, usled srastanja kutikule, u cev koja opkoljava tučak. Prašnički konci su slobodni. Oprašivanje je entomofilno, a ređe anemofilno.

Gineceum je sinkarpan, sagrađen od dve srasle karpele medijalno postavljene. Plodnik je podcvetan i jednook. Zna se da je plodnik po poreklu dvook, jer se medijalna pregrada rezorbuje. Najčešće je plodnik sa jednim semenim zametkom, mada kod pojedinih rodova plodnik je sa 1-2 semena zametka. Stubić je raznolike građe, mada je obično na vrhu podeljen u dva režnja i snabdeven je dlakama koje predstavljaju kolektore polena.

Seme predstavnika familije glavočika je bez endosperma.

Plod je sinkarpna orašica, za koju je karakteristično da je semenjača čvrsto prirasla za oplodnicu. Međutim, plod pojedinih rodova je koštuničav ili bobičast. Ahenija na vršnom delu nosi papus koji je poreklom od čašice.

Klasifikacija

Glavočike su izuzetno obimna i raznolika grupa, ali i pored svega toga čine prirodnu celinu, pa je zbog toga gotovo nemoguće podeliti na više familija, pa čak ni subfamilija. Međutim, zbog izuzetne obimnosti familije, javila se potreba za, makar i veštačku, podelu na podfamilije. Danas najveći broj botaničara familiju Asteraceae deli na dve velike podfamilije na osnovu građe glavičaste cvasti, kao i nekih drugih osobina.

1. SUBFAMILIJA ASTEROIDEAE. Pored ovog naziva u literaturi se sreće i naziv Tubuliflorae. Za ovu veliku grupu glavočika karakteristično je da se njihova cvetna glavica sastoji samo iz cevastih cvetova. Međutim poznate su vrste glavočika čiji su cvetovi po obodu lože jezičasti ili, ređe, dvousneni, a u sredini cevasti (obično žute boje). Jezičasti cvetovi obično na vrhu imaju pet režnjeva i mogu biti različitih boja. Takođe, kod ove podfamilije nisu zastupljene mlečne cevi, ali imaju žlezdane kanale sa etarskim uljima. Poznati predstavnici balkanske flore su:

- species: Aster amellus

- species: Inula helenium

- species: Bellis perennis

- species: Leontopodium alpinum

- species: Anthemis arvensis

- species: Achiellea millefolium

- species: Senecio fuchsii

- species: Antennaria dioica

- species: Calendula officinalis

- species: Centaurea cyanus

- species: Arctium lappa

- species: Solidago virgaurea

2. SUBFAMILIJA CICHORIOIDEAE. Pored ovog naziva u literaturi se sreće i naziv Liguliflorae. Vrste ove podfamilije u glavicama imaju samo jezičaste cvetove i sastoje se iz pet listića. U vegetativnim delovima se nalaze člankovite mlečne cevi sa mlečnim sokom, dok žlezdana tkiva odsustvuju. Poznati predstavnici balkanske flore su:

- species: Cichorium intybus

- species: Taraxacum officinale

- species: Sonchus arvensis

- species: Hieracium pilosella

Fotografije

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija