Gnathostomulida

Ovaj razdeo obuhvata oko 100 vrsta, svrstanih u dva reda, koje naseljavaju mora. Žive u pesku ili mulju gde je količina sumporvodonika i drugih sulfida povećana. Oni su gusto zbijeni u morskom pesku u kome nema kiseonika. Neki od njih zahtevaju anaerobnu respiraciju. Mnoge do sada opisane vrste su kosmopoliti. Do sada je u Pacifiku pronađeno samo šest vrsta iz tri roda, pa se pretpostavlja da će uskoro biti opisano još mnoštvo novih vrsta. Hrane se algama, bakterijama, gljivama i sl.

Plan građe

Telo im je sitno i nesegmentisano, obično dugo 0,3-0,5 mm, mada su nađene vrste čije je telo dugo i 4 mm. U ustima imaju hitinsku pločicu, a u ždrelu hitinske vilice po čeme su i dobile ime (gr. gnathos – vilice, stoma –otvor, usta). Vilice im služe da strižu alge i bakterije sa zrna peska pošto žive intereticijalno.

Epidermis je građen od ćelija koje imaju po jedan bič (ili po pojedinim autorima ciliju), po čeme se razlikuju od Turbellaria koje poseduju višecilijarne ćelije epidermisa koje služe za lokomociju. Protonefridijalni sistem im je vrlo proste građe i sastoji se od brojnih dvojnih ćelija. Jedne od njih su cirtocite koje imaju u sebi po jedan bič (ili po nekim autorima ciliju). Na njih se nastavljaju ćelije koje formiraju kanal protonefridije.

Nervni sistem je proste građe, a čula su im slabo razvijena. Od čula poseduju spiralne cilijarne receptore. Svaki receptor ima po jedan pojedinačni bič (ciliju), bazalno telo i centriole. Bič se proteže do unutrašnje šupljine. Sferične i prastenaste šupljine obrazuju dva različita tipa spiralnih cilijarnih receptora. Poput razdela Gastrotriches i Rotatoria one mogu imati redukovan pseudocelom očekivan za njihovu malu veličinu. Predstavnici razdela Gnathostomulida nemaju strukture za ekskreciju, cirkulaciju i za razmenu gasova, ali poseduju epidermalne kanale koji obavljaju njihovu funkciju. Jedan kanal može imati samo jednu funkciju ili može obavljati više njih.Crevo im je cevasto ili kesasto.

Polni sistem predstavnika ovog razdela je hermafroditan. Ženski polni sistem je građen od jednog ovarijuma, i samo kod nekih postoji vagina. Muški polni sistem je građen od parnih testisa od kojih polaze semevodi, a oni se završavaju kopulatornim organom u zadnjem delu tela. Kopulacija kod njih nije utvrđena, ali se predpostavlja da se spermatozoidi (sa i bez bičeva) lepe na telo jedinki, a odatle se transportuju do semeprijemnika.

Sistematika

Po mišljenju nekih zoologa Gnathostomulida predstavljaju prelaznu grupu između Turbellaria i Gastrotricha, dok po drugim mišljenjima Gnathostomulida predstavljaju prelaznu grupu između Cnidaria i Platyhelminthes. Po novijim shvatanjima zoolozi ih povezuju sa razdelima Rotatoria, Nematoda i Chaetognatha.

Predstavnici ovog razdela su prvi put uočeni 1928. godine, ali su opisani tek 1956. godine i svrstani su u klasu Turbellaria. Posle je ova klasifikacija odbačena u mnogim uđžbenicima zoologije beskičmenjaka gde su izdvajani kao posebna klasa u okviru razdela Plathelminthes. 1969. godine oni su izdvojeni u poseban razdeo zbog vrlo specifičnih osobina koje ih odvajaju od predstavnika klase Turbellaria, ali i od ostalih predstavnika razdela Platyhelminthes.

Prema novijim shvatanjima razdeo Gnathostomulida obuhvata oko 25 rodova u koje je klasifikovano nešto više od 100 vrsta. Razdeo se obično deli na dva reda u okviru kojih razlikujemo veći broj familija, a jedan od novijih klasifikacionih sistema ovog razdela (Sorensen, 2005) izgleda ovako:

Red: Filospermoidea

- familija: Haplognathiidae

- familija: Pterognathiidae

Red: Bursovaginoidea

-familija: Paudicentulidae

- familija: Onychognathiidae

- familija: Rastrognathiidae

- familija: Gnathostomariidae

- familija: Mesognathariidae

- familija: Clausognathiidae

- familija: Agnathiellidae

- familija: Problognathiidae