Goldžijev aparat
Iz projekta Bionet Škola
Goldžijev kompleks (aparat ili oblast) je ćelijska organela u kojoj proteini i lipidi, stvoreni u endoplazminom retikulumu, dobijaju svoju konačnu strukturu, obeležavaju se, sortiraju i usmeravaju ka konačnom odredištu u ćeliji.
Obrazovanje proteina i lipida počinje u ER-u, ali se u njemu ne odigrava do kraja. Proteini svoju konačnu strukturu (kvaternernu) stiču u Goldžijevom aparatu, što važi i za lipide.
Sastoji se od niza spljoštenih, diskoidalnih kesica (cisterni), koje su međusobno skoro paralelno postavljene (kao naslagani tanjiri) i na krajevima su proširene. Uz njih se nalaze manje ili veće vezikule (mehurići) u kojima se nalaze proizvodi sinteze Goldžijevog aparata.
Materije sintetisane u ER-u dopremaju se transportnim vezikulama do Goldžijevog aparata gde se vrši njihovo sazrevanje, obeležavanje i sortiranje da bi se usmerili ka tačnom odredištu u ćeliji. Goldžijev aparat, dakle, upravlja kretanjem molekula u ćeliji. Iz ER-a u Goldžijev aparat dospevaju:
- sekretorni proteini (oni koje će ćelija egzocitozom izbaciti u međućelijski prostor; npr. insulin u ćelijama pankreasa); to je sekretorna uloga
- proteini i lipidi koji će biti poslati u ćelijsku membranu;
- proteini (enzimi) koji će obrazovati lizozome.
- u biljnim ćelijama u Goldžijevom aparatu se obavlja sinteza proizvoda koji su namenjeni vakuoli, ćelijskom zidu i plazma membrani.
Literatura
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
- Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.
- izvor fotografije
