Grabljivice

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Grabljivice (Falconiformes, Accipitres) je red ptica letačica sa oko 270 vrsta koje imaju snažno, mišićno telo, kljun i kandže kao prilagođenosti grabljivom načinu ishrane. Od čula im je najbolje razvijeno čulo vida. Odlični su i veoma spretni letači. Najpoznatije porodice supova, strvinara, orlova, jastrebova, sokolova.

Rasprostranjenost i stanište

Rasprostranjene su po čitavom svetu, na svim geografskim širinama i svim nadmorskim visinama, osim na Antarktiku i nekim okeanskim ostrvima. Najčešće žive na visokom drveću, kamenim liticama ili pećina gde prave neuredna gnezda. Pored toga mogu da se gnezde i u stepama, na kućama pa čak i u pustinjama.

Spoljašnja morfologija

Veličina tela se kreće od srednje do velike. Jedna od najvećih vrsta je američki kondor čija su krila dužine 115 cm, a njihov raspon iznosi 275 cc, dok je patuljasti soko sa krilima dužine svega 9-10 cm.

Kljun je snažan, kratak i završen kukastim vrhom. Osnovica mu je presvučena jarko obojenom tankom kožicom, pokljunicom ili voskovicom (cera, ceroma), na kojoj se nalaze nosni otvori. Gornji deo kljuna ima oštre ivice koje se preklapaju preko donjeg dela. Ovako građen kljun prilagođen je hvatanju, ubijanju i kidanju plena, a istovremeno je i moćno oružje za odbranu od neprijatelja.

Noge su umerene dužine, osim ptice sekretara koji ima dugačke noge. Kod nekih vrsta su pokrivene perjem sve do prstiju dok su kod drugih gole. Prsti su snabdeveni dugačkim, oštrim kandžama kojima hvataju i pridržavaju plen prilikom njegovog kidanja, a mogu da posluže i kao oružje.

Svi delovi tela su pokriveni perjem, osim kod nekih vrsta koje imaju golu glavu i vrat. Perje je kruto i priljubljeno uz telo. Obično je obojeno crno, sivo, smeđe ili crveno često prošarano belom bojom. Mužjaci i ženke su slično obojenog perja, dok se mladunci u prvoj godini života, ponekad i kasnije razlikuju po boji od roditelja. Obično su mužjaci sitniji od ženki, mada ima i vrsta, kakav je npr. američki kondor, kod kojih su krupniji mužjaci.

Razmnožavanje

Ptice grabljicice su monogamne. Reprodukuju se jednom, a ako su ometene i dvaput godišnje, mada je to veoma retko. Gnezda su jednostavna, deluju neuredno i često preuzimaju već gotova gnezda drugih ptica. obično se jedan par gnezdi svake godine u istom gnezdu. Broj jaja varira od 1-2, kod krupnijih vrsta, pa do 6-7 ili čak 9 kod sitnijih.

Parenju prethode igre udvaranja koje se sastoje u spretnim okretima, obrtanjima u vazduhu kao i u ispuštanju zvonkih, oštrih ili nežnih glasova. Na jajima leže uglavnom ženke, a mužjaci ih zamenjuju samo kratko vreme. Inkubacija traje različito vreme zavisno od veličine tela pojedinih vrsta. Tako kod krupnih vrsta, kondora npr, ona traje dva, dok kod vrsta srednje veličine mesec dana. Posle izleganja iz jaja brigu o mladuncima, hranjenje, zaštitu od hladnoće i grabljivica preuzimaju roditelji. Mladunci su pokriveni pahuljastim paperjem koje se zamenjuje perjem kada su sposobni da lete i napuste roditeljsko gnezdo. To se dešava posle prvog meseca života, kod sitnijih i vrsta srednje veličine, odnosno, 3-4 meseca kod krupnijih.

Ishrana

Najveći broj vrsta su mesožderi, hrane se najčešće sisarima, pticama i insektima, a često i leševima životinja. U pronalaženju hrane se koriste odličnim, oštrim vidom i dobrim sluhom. Love tokom dana ili sumraka, dok noću miruju. Mali broj vrsta se hrani biljnom hranom. Neke vrste su usko specijalizovane, dok druge imaju širok raspon raznovrsne ishrane.

Klasifikacija

Red grabljivica obuhvata sledeće porodice:

Literatura

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad