Gregor Mendel

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
G. Mendel

Gregor Mendel (22. jul 1822 – 6. januar 1884.) je bio češki sveštenik, biolog, botaničar i matematičar koji se smatra začetnikom klasične genetike. Rođen je 22. jula 1822.g. u selu Hajzendorf (nem. Heinzendorf, sada Hinčice češ. Hynčice), u Šleziji, tadašnja Austriji, a današnja Češka, kao Johan, a ime Gregor uzima postavši augustinski fratar. Gimnaziju je pohađao u Tropau (danas: Opava), a studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Olomoucu (nem. Olmütz). Zbog očeve bolesti i nedostatka novca primoran je da 1843. g. postane fratar, pa teološku školu završava u Brinu (današnje Brno).

Studije

Diplomirao je matematiku 1850. g. i pokušao da se upiše na prirodne nauke (biologiju), ali nije položio ispit! Bez obzira na ovu ironiju sudbine, postao je poznat upravo u toj nauci, a znanje matematike i odlično baratanje brojkama mu je u tome pomoglo. Vrlo uspešno je povezao ove dve nauke i stvorio, a i ne znajući da je to uradio, genetiku.

Zahvaljujući razumevanju starešine samostana dospeva u Beč gde izučava zoologiju, botaniku, fiziku, hemiju i matematiku. Jedno vreme je bio student demonstrator na katedri čuvenog profesora Doplera. Na botanici, koja je tada bila najpopularnija grana biologije, studirao je kod profesora Ungera.

Vraća se u Brno 1854. g. gde predaje na Visokoj tehničkoj školi. Posle više neuspešnih pokušaja 1856. g. odustaje u nameri da položi državni test za učitelja. Po nekim podacima se smatra da ga je u tome sprečila bolest.

Otac klasične genetike

Eksperimente na baštenskom grašku započinje 1856. g. da bi 1865.g. rezultate tih eksperimenata saopštio na zasedanju Prirodno-istorijskog naučnog društva u Brnu, a iduće ,1866, objavio svoj rad Eksperimenti sa biljnim hibridima (Experiments with Plant Hybrids) u zborniku istog društva. Kopiju svog rada šalje tadašnjem poznatom austrijskom botaničaru K. V. Negeliju (Karl Wilhelm von Nägeli). Negeli ne prepoznaje genijalnost i značaj ovog rada, pa Mendel, što iz razočarenja, a što i pritisnut obavezama samostanskog starešine, prestaje sa svojim eksperimentima.

Mendel je na izučavanju zakonitosti nasleđivanja čitavog niza osobina radio punih osam godina. Da bi izabrao osobine koje se alternativno ispoljavaju, proučavao je 32 različite osobine i od njih odabrao 22 za dalje eksperimentisanje. Rezultate je saopštio za 7 osobina čiji je pregled prikazan u narednoj tabeli:

osobina rezultat F2 generaciji brojčani odnos
oblik semena 5474 okruglih  : 1850 naboranih 2,96 : 1
boja kotiledona 6022 жута : 2001 зелена 3,01 : 1
boja semenjače 705 сиво-смеђа : 224 бела 3,15 : 1
oblik mahune 882 набубреле : 299 са сужењима 2,95 : 1
boja mahune 482 зелених : 152 жутих 2,82 : 1
položaj cveta 651 аксијалан : 207 терминалан 3,14 : 1
visina stabljike 787 високих : 277 ниских 2,84 : 1
ukupno 14 889 dominantnih : 5010 recesivnih 2,98 : 1

Vrhunac u karijeri postiže 1868. g. izborom za starešinu samostana i na tom mestu ostaje do smrti, nepriznat od strane naučnika toga doba i potpuno nepoznat za javnost.

Potvrda Mendelovog rada

Njegovi radovi i genijalno izvedeni zaključci bili su daleko ispred nivoa nauke tog vremena da bi tek početkom 20. veka bili ponovo otkriveni i postali osnova savremene genetike. Tri naučnika 1900. g, Hugo de Fris (Holandija), Karl Korens (Nemačka) i Erik Čermark (Austrija), nezavisno jedan od drugog, slučajno pronalaze Mendelov rad i uviđaju da je on već formulisao osnovne zakone nasleđivanja.

Njegovi radovi i genijalno izvedeni zaključci bili su daleko ispred nivoa nauke tog vremena te su ostali potpuno neprimećeni. Tadašnji botaničari izgleda nisu razumeli njegov rad ili nisu razumeli statističku obradu podataka. Osim toga, ponovljeni eksperiment samog Mendela na jagorčevini je propao (sada se zna da je nasleađivanje kod jagorčevine specifično).

Tek početkom 20. veka Mendelovi radovi su bili ponovo otkriveni i postali osnova savremene genetike. Tri naučnika 1900. g, De Friz (Holandija), Korens (Nemačka) i Čermark (Austrija), nezavisno jedan od drugog, slučajno pronalaze Mendelov rad i uviđaju da je on već formulisao osnovne zakone nasleđivanja. Tek 16 godina posle Mendelove smrti, njegov rad dobija priznanje, a njegovi zaključci ime koje im sa pravom pripada:


Prvi i Drugi Mendelov zakon nasleđivanja.

Vredi pogledati

Biografija Gregora Mendela

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.