Gušterača

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Pankreas čoveka: 1 - izvodni kanal pankreasa; 2 - mesto ulivanja izvodnog kanala pankreasa u dvanaestopalačno crevo (duodenum); 3 - vena porte; 4 - jetrina arterija (slika preuzeta sa [1])

Gušterača, poznata i pod nazivom pankreas, je endokrina žlezda . Dugačka je otprilike 12-15 cm kod čoveka, duguljastog oblika, pljosnata. Pankreas je žlezda pridodata sistemu organa za varenje.

Građa

Sastoji se od:

1. proširenog dela, glave (caput pancreatis); smeštena je na desnoj strani trbušne duplje u krivini dvanaestopalačnog creva sa kojim je povezana preko izvodnog kanala;

2. srednjeg dela, tela (corpus pancreatis) ; i

3. dugačkog, suženog dela, repa (cauda pancreatis), koji se nalazi na levoj strani trbuha iza želuca a ispred kičmenog stuba;

Nije teža od 100 grama kod čoveka, i dobro je zaštićena, smeštena je, duboko u gornjem delu stomaka, iza želuca i dvanaestopalačnog creva, neposredno ispred kičme.

Dvojna funkcija

Gušteraču garde dve glavne vrste tkiva koje obavljaju dvostruku ulogu:

  • acinusi izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz jetre - egzokrina funkcija;
  • Langerhansova ostrvca, koja luče hormone u krv; hormoni deluju u drugim delovima tela (tzv. ciljna mesta), što predstavlja endokrinu funkciju.

Lučenje pankreasnog soka

Egzokrina funkcija ogleda se u lučenju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo duodenuma (dvanaestopalačnog creva). Dnevno pankreas čovek izluči oko 2000 ml soka. Osnovni sastojci pankreasnog soka su enzimi za varenje hrane i to najvažniji među njima su tripsin, himotripsin, lipaza i amilaza. Tripsin i himotripsin učestvuju u varenju belančevina pa se izlučuju u neaktivnom obliku, kao tripsinogen i himotripsinogen, da bi se aktivirali tek kada dospeju u tanko crevo. Prvo se pomoću crevne enterokinaze aktivira početna, mala količina tripsinogen pa zatim on aktivira preostalu količinu kako tripsinogena tako i himotripsinogena. Lipaza se, takođe, izlučuje u neaktivnog obliku, a aktivira se tek u tankom crevu pomoću žuči (stvara se u jetri i preko žučnih kanala dospava u duodenum). Lipaza deluje samo na emulgovane masti, a da bi se one emulgovale neophodna je žuč. Amilaza razlaže skrob.

Lučenje pankreasnog soka vrši se samo posle dospevanja hrane u duodenum, a svoj maksimum dostiže tri sata po unošenju hrane. To lučenje je pod uticajem hormona sekretina koga stvaraju žlezde tankog creva kada sadržaj iz želuca dospe u njega. Sekretin iz tankog creva krvlju dospeva u pankreas gde izaziva lučenje pankreasnog soka. Na lučenje ovog soka utiče još jedan hormon, holecistokinin-pankreozimin.

Pored hormonalne regulacije, pankreasni sok se luči i delovanjem bezuslovnih refleksa (pogled na granu, miris hrane izazivaju tu sekreciju).

Endokrine ćelije

Endokrine ćelije pankreasa skoncentrisane su u oblastima koje sa nazivaju Langerhansova ostrvca. Ova ostrvca su razbacana po egzokrinom pankreasu i smeštena su između njegovih meškova.

Sastoje se iz pet tipova ćelija:

  • alfa-ćelije ili A-ćelije
  • beta-ćelije ili B-ćelije
  • delta-ćelije ili D-ćelije
  • PP-ćelije
  • E-ćelije, kojih najverovatnije u pankreasu čoveka nema
Reading.gif
Za više podataka pogledati Langerhansova ostrvca

Endokrina funkcija

Endokrina funkcija pankreasa ogleda se u radu endokrinih ćelija grupisanih u tzv. Langerhansova ostrvca.

Beta-ćelije izlučuju hormon insulin (lat. insula = ostrvo), dok alfa izlučuju glukagon. Insulin i glukagon su sa antagonističkim dejstvom: dok insulin smanjuje koncentraciju glukoze u krvi, glukagon je povećava.

Povećana koncentracija glukoze (šećera) u krvi dovodi do pojačanog lučenja insulina pa on smanjuje nivo šećera u krvi. Kada se nivo glukoze smanji na normalu, smanjuje se i lučenje insulina. Međutim, kada se insulin nedovoljno izlučuje dolazi do nagomilavanja glukoze u krvi, tj. hiperglikemije (vrednosti veće od 6,66 mmol/l) što dovodi do šećerne bolesti (diabetes mellitus).

D-ćelije izlučuju hormon somatostatin koji koči lučenje insulina i glukagona, a PP-ćelije hormon pankreasni polipeptid koji koči lučenje pankreasnog soka.

Reading.gif
Za više podataka pogledati insulin
Reading.gif
Za više podataka pogledati glukagon
Reading.gif
Za više podataka pogledati somatostatin
Reading.gif
Za više podataka pogledati pankreasni polipeptid

Embrionalni razvoj

Pankreas nastaje od endoderma kaudalnog dela prednjeg creva od koga se razvijaju dva pankreasna pupoljka (divertikuluma):

  • dorzalni koji postaje prvi i daje veći deo pankreasa
  • ventralni koji se obrazuje u blizini spoja žučnog kanala sa 12-palačnim crevom.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995