H

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Slovo h.gif

Halofitebiljke prilagođene životu na zaslanjenim zemljištima.

Halokserofite – biljke kseromorfne po strukturi, kserofitne u odnosu na vodni režim i prilagođene na zaslanjena zemljišta.

Hamefite – patuljaste biljke čiji se pupoljci nalaze do 25 cm iznad tla.

Haploidan broj, vidi hromozomi

Hazmofite – biljni organizmi koji naseljavaju pukotine stena gde je zemljište oskudno i nerazvijeno.

Hekistoterme – biljke prilagođene oblastima sa veoma hladnom klimom.

Helicere su prvi par nogu paukolikih životinja smeštenih na njihovoj prozomi (glavenogrudnom regionu).

Heliofitne biljke – biljne vrste koje rastu u uslovima pune dnevne svetlosti. Ne podnose zasenčenost.

Helofite – močvarne biljke; biljke u muljevitim ili plavnim zonama (primer trska).

Heliotermi – poikilotermi koji koriste sunčevo zračenje za podiyanje telesne temperature iznad spoljašnje. To je oblik primitivne i nepostojane termoregulacije. Heliotermi organizmi su mnogi insekti i gmizavci.

Hemijski gradijent je gradijent hemijskog potencijala pojednostavnjeno se može shvatiti kao razlika u koncentraciji dva rastvora (ili dve sredine). Strikto rečeno, hemijski gradijent je prostorna promena hemijskog potencijala. Živa ćelija, da bi opstala, mora neprekidno da održava optimalnu koncentraciju sastojaka u njoj i oko nje što se postiđe transportom satojaka. Kada se sastojci kreću iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom, onda je to kretanje niz hemijski gradijent (nizbrdo) što se dešava pri pasivnom transportu. Kada se sastojci kreću iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom, onda je to nasuprot gradijentu i vrši se pri aktivnom transportu. Očigledno, pasivan transport se odigrava spontano a za aktivan transport potrebno je utrošiti rad.

Hemikriptofite – biljke čiji nadzemni delovi preko nepovoljnog perioda godine izumiru, a pupoljci ostaju pri osnovi stabla, sasvim blizu površine zemlji, i iz njih se sledeće godine razvijaju izdanci.

Hemofilija je sklonost krvarenju usled poremećenog zgrušavanja krvi.

Herbikola – stanovnici biljaka.

Herkogamija (od grč. herko=ograda grč. gamos=brak) označava prostorno razdvajanje ispoljavanja polnih funkcija kod hermafroditnih organizama. često je prisutna kod cvetova skrivenosemenica, kada je npr. žig tučka iznad nivoa prašnika.

Hermafrodit je jedinka koja stvara i muške i ženske polne ćelije. Među vrstama sa hermafroditnim jedinkama prisutni su mnogobrojni mehanizmi razdvajanja ovih polnih funkcija, da bi se izbegla samooplođenje (koja može dovesti do pojave inbriding depresije). Najpoznatiji mehanizmi razdvajanja polnih funkcija su dihogamija i herkogamija. Spermatozoidi jedne jedinke tako najčešće oplode jajne ćelije druge jedinke. Među beskičmenjacima, parazitske životinje su često hermafroditi pošto se time olakšava razmnožavanje.

Herpetologija – grana biologije koja se bavi proučavanjem vodozemaca i gmizavaca.

Heterodontna vilica – vilica od zuba različite morfologije

Heterogonija - smena polnog I partenogenetskog razmnožavanja

Heterociste su nefotosintetičke ćelije unutar kojih se vrši fiksacija azota kod cijanobakterija.

Heteromorfoza – pojava kada se odstranjeni deo tela zameni nekim drugačijim delom tela.

Heterotrofan je način ishrane životinja i nekih bakterija kojim one uzimaju gotove organske materije (hranu) iz prirode.

Heterotermi – homeotermi koji zimu provode u zimskom snu ili dremežu zbog nedostatka hrane, ne zbog niskih temeratura. (medved, mrmot, jež).

Heterozigot (grč. heteros - različit) predstavlja kombinaciju različitih alela koji određuju neku osobinu.

Hibernacija – zimsko mirovanje. Faza mirovanja koja se javlja preko zime u severnim i umerenim krajevima.

Hidrobiologija – grana biologije koja proučava život u vodi.

Hidranti jedinke u koloniji polipa specijalizovane za njenu ishranu. dalje

Hidrifilni su oni koji privlače molekule vode, uimaju afinitet prema vodi (vole vodu)

Hidrosolubilni su rastvorljivi u vodi.

Hidrofite – vodene biljke; biljke koje žive pod vodom. Mogu biti zakorenjene ili nezakorenjene. Listovi mogu biti pod vodom (submerzni) ili na površini vode (flotantni).

Higrofite – biljke veoma vlažnih staništa.

Hitin je kompleksni polisaharid izgrađen od aminošećera. Gradi omotač zglavkara, gljiva, lišaja i bakterija. Ima zaštitnu ulogu jer je veoma otporan prema mnogim rastvaračima. Razlaže se:a)u smeši sumporne kiseline i nekih baza;b) u ćelijama pod dejstvom hitinaze; hitinaza je enzim koji se nalazi i u crevu puževa koji se hrane sitnim zglavkarima.

Hitanaza je enzim koji razlaže hitin.

Histologija - biološka disciplina koja se bavi proučavanjem tkiva.

Herbivore – životinje koje se hrane biljnom hranom.

Hloroplastni genom predstavlja DNK hloroplasta koja se replikuje nezavisno od replikacije jedarne DNK. Slična je prokariotskoj DNK (nukleoidu) jer je u obliku prstena (cirkularna). Količina hloroplastne DNK (cpDNA) može da varira u zavisnosti od biološke vrste i kreće se od 2 do 5 х 10-15 g.

Holandrični geni su geni smešteni na Y hromozomu muškarca.

Holokrine žlezde su vrsta egzokrinih žlezda čije ćelije odlikuje holokrina sekrecija kojom se zajedno sa sekretom izbacuju i ostaci mrtve ćelije. Ovakva sekrecija karakteriše lojne žlezde.

Homodontna vilica - vilica od zuba iste morfologije.

Homeotermni organizmi (endotermi) – organizmi koji imaju sposobnost održavanja konstantne temperature tela nezavisno od temperaturnih kolebanja spoljasnje sredine.

Homohromija – kriptična obojenost. Uklapanje organizma bojom u okolinu.

Homojohidre – biljke koje imaju stalnu vlažnost relativno nezavisnu od promene vlažnosti u spoljašnjoj sredini; više biljke.

Homotipija – sposobnost organizma da oponaša cvet, list, granu, i dr.

Homozigot (grč. homos - isti) ili homozigotnost je prisustvo jednakih genskih alela (A1A1 ili aa ili AA) koji određuju neku osobinu na paru homologih hromozoma. Recesivan alel ispoljava svoje dejstvo smo u homozigotnom stanju.

Horion je ekstraembrionalna tvorevina. Predstavlja spoljašnji sloj amnionskog nabora (chorion = koža). Ulazi u izgradnju posteljice.Na horionu se nalaze resice koje učestvuju u razmeni materije između krvi majke i krvi embriona.

Horionske resice (vili) su izraštaji horiona u obliku resica koje zalaze u zid materice obrazujući sa njime posteljicu (placentu).

Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u tzv. interfazi). On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telašca – hromozomi. Naziv hromatina (hromozoma) potiče od grč. chromos što znači boja, odnosno, lepo se boji određenim baznim bojama. Hromatin se sastoji od DNK, male količine RNK i dve vrste proteina: histona i nehistonskih proteina.

Hromomere predstavljaju mesta jače spiralizacije DNK, koja nastaju kao posledica neravnomerne raspodele hromatinskog materijala duž hromozoma. Oko 90% DNA nalazi se u hromomerama.

Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi. Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip. Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj hromozoma (obeležava se kao 2n). Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma. Polne ćelije ili gameti (kod čoveka su to spermatozoidi i jajna ćelija) sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan (grč. haploos = jednostruk) – obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23. Svaki metafazni hromozom se sastoji od dve sestrinske hromatide i centromere (primarnog suženja). Ove delove sadrže svi hromozomi, dok se samo kod nekih javlja i sekundarno suženje.

Humidne oblasti – veoma vlažne oblasti; oblasti u kojima je količina padavina veća od onekoličine koja sa iste površine može da ispari.

Biološki rečnik

A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y