Hatčinson-Gilfordov sindrom

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Hatčinson-Gilfordov sindrom

Hatčinson-Gilfordov progerija sindrom (engl. Hutchinson-Gilford progeria syndrome, skr. HGPS) je veoma retka bolest koja se karakteriše prevremenim starenjem i uvećenjme broja srčanih oboljenja. Sindrom je prvi put opisan 1886. g. i od tada je zabeleženo nešto više od 100 slučajeva njegovog pojavljivanja. Učestalost ovog sindroma je prosečno jedan na 8 miliona novorođenčadi.

Simptomi

Prvi znaci bolesti javljaju se u 12-14 mesecu života u vidu gubitka kose i zaustavljanja rasta. U vezi sa tim progerija se karakteriše:

  • izboranom kožom,
  • prevremenom arterosklerozom,
  • osteoporozom,
  • deformacijom kostiju koja je izražena u disproporcionalnosti u veličini lobanje i lica , nerazvijenošću donje vilice (na slici)
  • nerazvijenost zuba i dr.

Kod bolesne dece počinju da se javljaju bolesti staračkog perioda, istovremeno se njihov intelekt razvija saglasno realnim uzrastom, pa se tako njihovo starenje ne može apsolutno poistovetiti sa starenjem zdrave osobe. Prosečna dužina života takve dece je od 8 do 21 godine, iako najčešće umiru u 12-13 godini života, obično od srčanih bolesti ili izliva krvi na mozak.

Mutacija gena LMNA

Hatčinson-Gilfordov progerija sindrom je najčešće posledica tačkastih mutacije gena LMNA koji kodira prekursore proteina nukleusne lamine, tzv. lamine. Mutacija se ispoljava kao deleciji 50 aminokiselina u prolaminu A (prekursor lamina A). U normalnim ćelijama gen LMNA se sastoji od 25 000 parova nukleotida, a iRNK prelamina A ima 12 egzona, dok se protein prolamin sastoji od 664 aminokiseline.

Mutacija zahvata egzon 11 i to kodon 608 aktivirajući splajsovanje koje dovodi do delecije (gubitka) 50 aminokiselina u okviru čitanja prolamina A (od 606-656 aminokiseline). Mutirani prolamin A, koji se obrazuje kod ovog sindroma, naziva se još i progerin. Gubitak od 50 aminokiselina sprečava prevođenje progerina u zreli lamina A zbog čega se progerin nagomilava u nukleoplazmi jedra. Nagomilavanje progerina u jedru izaziva nestabilnost membrane, narušava se njena celovitost, pojavljuju se karakteristične izbočine, povećava se njena propustljivost što ubrzava propadanje (smrt) ćelija.

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • Cell Biology.ru (2008): Преждевременное старение