Hemofilija

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Hemofilija je nasledno oboljenje iz grupe koagulopatija (poremećaji u procesu zgrušavanja krvi) koje se javlja uglavnom kod muškaraca jer se nasleđuje recesivno vezano za X hromozom. Muškarci imaju jedan X hromozom koji nasleđuju od majke i ako je taj hromozom nosilac recesivne mutacije za hemofiliju, biće oboleli. Hemofiličari ne krvare intenzivnije od zdravih osoba, ali mogu krvariti mnogo duže vreme. Unutrašnje krvarenje može izazvati teška oštećenja pa čak se završiti i fatalno (krvarenje u mozak).

Uzrok i vrste hemofilije

Do poremećaja u koagulaciji dolazi usled nedostatka nekog od faktora koagulacije.

Prema tome se određuju tri tipa hemofilije:

  • hemofilija A, uzrokovana je smanjenom količinom ili nedostatkom antihemofilnog globulina A (VIII faktor koagulacije); krvarenje je uglavnom u velikim zglobovima, mišićima i mekim tkivima; najčešći tip hemofilije
  • hemofilija B, , usled nedostatka ili smanjene koncentracije antihemofilnog globulina B (IX faktor koagulacije) dolazi do krvarenja u zglobove i tkiva
  • hemofilija C, smanjena koncentracija XI faktora koagulacije.

Genetika

Hemofilija se nasleđuje recesivno vezano za X hromozom, što znači da je uslovljena recesivnom mutacijom gena koji se smešten na ovom hromozomu. Mutacija se u najvećem broju slučajeva nasleđuje od roditelja, dok je kod trećine bolesnika posledica spontanih mutacija.

Oboljenje, koje izaziva recesivan mutirani alel smešten na X hromozomu, ispoljiće se kada se taj alel nađe u homozigotnom stanju kod žena ili u hemizigotnom stanju kod muškaraca. Geni na X hromozomu muškarca su u hemizigotnom stanju jer na Y hromozomu ne postoje odgovarajući aleli, odnosno geni na X hromozomu muškarca nisu u paru, kao kod žene, već su pojedinačni. Zbog toga muškarci češće oboljevaju od žena od bolesti uzrokovanih recesivnom mutacijom na X hromozomu. Žene pored mutiranog najčešće sadrže i normalan alel pa se bolest kod njih ispoljava samo kada su na oba X hromzoma mutirani aleli, što je veoma retko.

Oboleli muškarac ima genotip označen sa X*Y, gde je X* hromozom koji nosi recesivnu mutaciju, a zdrav muškarac je bez mutacije na X hromozomu (genotip XY). Obolela žena je genotipa X*X*, a zdrava žena je homozigot (XX) ili heterozigotni prenosilac (X*X).

Osnovna pravila ovog nasleđivanja objasnićemo na nekoliko primera ukrštanja.

Pr.1 – Brak obolele žene i zdravog muškarca rezultiraće svim obolelim sinovima i svim zdravim kćerkama koje su heterozigotni prenosioci ( imaju jedan očev X i jedan majčin X* hromozom) :

P  : X*X* x XY
bolesna majka > bolesni sinovi
F1  : X*X, X*X, X*Y, X*Y

Pr.2 – Brak između zdrave žene i bolesnog muškarca – sva su deca zdrava, kćerke su heterozigotni prenosioci :

P  : XX x X*Y
bolestan otac > deca zdrava
F1  : XX*, XX*, XY, XY

Pr.3 – Brak između zdrave majke koja je heterozigotni prenosilac i bolesnog muškarca –javljaju se obolela i zdrava deca u odnosu 1:1; od toga je među kćerkam odnos 1 : 1 ( zdrave : obolele),a isto važi i za sinove

P  : XX* x X*Y
otac oboleo, majka heterozigotni prenosilac>50% obolele dece
F1  : XX*, XY, X*X*, X*Y

Iz ovih navedenih primera može se zaključiti da :

  • sinovi od oca ne mogu naslediti oboljenje uslovljeno recesivnom mutacijom gena na X hromozomu, zato što od oca dobijaju Y hromozom
  • bolesna majka svoje X* hromozome predaje kako kćerima tako i sinovima pri čemu sinovi oboljevaju, a kćerke ne jer imaju još jedan X hromozom sa normalnim genom
  • da bi žensko dete obolelo potrebno je da oba roditelja imaju X hromozom sa mutacijom

Literatura

  • Emeri, Alan, E. H (2009):Emerijevi osnovi medicinske genetike, Data Status, Beograd
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990