Histogeneza
Histogeneza (od gr. histos - tkivo; genesis - obrazovanje, razviće) je sveukupnost procesa kojima se diferencijacijom pojedinih ćelija formira karakterističan izgled tkiva u toku ontogenetskog razvića. U obrazovanju tkiva učestvuju klicini listovi: ektoderm, endoderm i mezoderm. Za svako tkivo se zna tačno koji klicini listovi učestvuju u njegovom obrazovanju pa tako mišićno tkivo nastaje od mezoderma, a nervno od ektoderma, mada ima i tkiva koja nastaju od više klicinih listova, kao npr. epitel kože nastaje od ektoderma, a crevni epitel od endoderma.
Klicini listovi
Obrazuju se tokom procesa gastrulacije kada se od jednoslojne blastule obrazuje prvo dvoslojna, a zatim i troslojna gastrula. Dvoslojna gastrula se sastoji od ektoderma i endoderma, koji se zajedno nazivaju primarni klicini listovi. U troslojnoj gastruli obrazuje se i mezoderm, od endoderma ili ektoderma.
Klicini listovi su slojevi ćelija koji se obrazuju za vreme gastrulacije. Tipičan embrion na stupnju gastrule ima tri klicina lista:
U kasnijem razviću, organogenezi, od klicinih listova nastaju organi embriona i odrasle jedinke:
- ektoderm daje ćelije epidermisa i nervnog sistema;
- od endoderma nastaje najveći deo epitela creva i organa koji su sa njim u vezi kao što su pluća, jetra, gušterača i dr.;
- mezoderm daje srce i krvne sudove, bubrege, polne žlezde, vezivno tkivo(kosti, tetive, krvne ćelije), mišiće.
Sva tri klicina lista učestvuju u obrazovanju embrionalnih omotača koji nisu deo samog embriona u užem smislu, ali omogućavaju njegovo preživljavanje.
Literatura
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
- Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
- Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
- Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
