Holesterol

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Holesterol pripada steroidima. Proizvodi se u jetri pri čemu se višak zadržava u žuči, gde može izazvati obrazovanje žučnih kamenova. Kod starijih ljudi holesterol obrazuje masne naslage na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što izaziva njihovo sužavanje i začepljenje. Posledice toga mogu biti povišeni krvni pritisak, srčani i moždani udar.

LDL i HDL holesterol

Holesterol je steroid koji se nalazi samo u namirnicama zivotinjskog porekla. Ljudski organizam može takođe proizvesti holesterol u jetri. Njegova funkcija u organizmu je da služi kao osnovna sirovina za sintezu seksualnih hormona, žučnih soli i membrana ćelija. Holesterol je neophodna supstanca u organizmu čoveka, ali kada njegova stopa u krvi poraste, on se taloži na zidovima arterija, smanjujuci time njihov obim (ateroskleroza). Otuda povišena stopa holesterola može dovesti do infarkta miokarda, tromboze i nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima.

Holesterol se kreće kroz krv spojen sa supstancama koje se zovu lipoproteini. Upravo ti lipoproteini dele holesterol na dve vrste:

  • LDL i
  • HDL holesterol.

LDL holesterol protiče krvotokom spojen sa lipoproteinima male gustine. Taj holesterol približno iznosi 75% od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospešuje stvaranje ateroskleroze. On se takođe naziva "lošim holesterolom".

HDL holesterol protiče krvotokom vezan za lipoproteine velike gustine. Ovaj holesterol nazvan je "dobrim" jer sprečava aterosklerozu. Njegova količina u krvi trebalo bi da bude veća od LDL holesterola.

Literatura

  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
  • Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
  • Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.