Homebox geni

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Regulacija razvoja telesnih struktura hox genima kod voćne mušice i čoveka

Homebox geni su velika familija sličnih gena koji usmeravaju razvoj mnogih telesnih struktura tokom ranog embrionalnoj razvića. Procenjeno je da kod čoveka ova familija sadrži 235 funkcionalnih gena i 65 pseudogena (strukturno slični geni koji ne kodiraju proteine).

Homebox geni sadrže određenu sekvencu DNK koja predstavlja uputstvo za sintezu proteina homeodomena. (Proteinski domen je deo proteinske sekvence i strukture koji može da evoluira, funkcioniše, i postoji nezavisno od ostatka proteinskog lanca.) Većina homeodomenskih proteina deluju kao transkripcioni faktori, što znači da se vezuju za druge gene i kontrolišu njihovu aktivnost.

Geni iz familije homebox gena uključeni su u širok spektar kritičnih aktivnosti tokom embrionalnog razvića. Ove aktivnosti su formiranje udova i organa duž prednje-zadnje ose tela (zamišljena linija koja se pruža od glave do repa životinje). Takođe, ovi geni regulišu procese kojima se ćelija osposobavljava da obavlja određenu funkciju (diferencijacija). Neki od ovih gena deluju kao supresori tumora, što znači da sprečavaju nekontrolisan rast i deobu ćelija.

U skorije vreme pokazano je da nekoliko homebox gena utiče na procese u odraslom organizmu, kao što su angiogeneza i zarastanje rana. Jedna grupa ovih gena (iz familije hox gena aktivira rast i migracije ćelija kako bi došlo do angiogeneze i zarastanja rana, dok drugi hox geni utiču na obnavljanje tkiva i održavanja njegove funkcije.

Mutacije ovih gena uzrokuju razne razvojne poremećaje. Tako, npr. mutacije u grupi HOX gena obično uzrokuju malformacije udova. Mutacije u grupi PAX gena često dovode do poremećaja očiju, a mutacije MSX grupe prouzrokuju abnormalan tazvoj glave, lica i zuba. Osim toga, povećana ili smanjena aktivnost homebox gena povezana je sa nekoliko oblika raka u kasnijem životnom dobu.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Hox geni


Literatura