Hormoni štitne žlezde

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu

Hormoni štitine žlezde učestvuju u regulaciji osnovnih metaboličkih procesa delujući na skeletne mišiće, srce, jetru i bubrege. Prema hemijskoj prirodi su derivati aminokiseline tirozina. Da bi ostvarili svoje dejstvo moraju da se vežu za receptorni protein koji se nalazi u jedru ćelije. Štitna žlezda pod kontrolom tireotropnog hormona (TSH) adenohipofize luči:

  • tiroksin (T4), koji se u krvi nalazi u najvećoj količini od svih hormona štitne žlezde
  • trijodotironin (T3), koji je fiziološki aktivniji od T4 hormona
  • dijodotironin, ima ga u mnajoj količini

Biosinteza

Sintetišu se jodinacijom aminokiseline tirozina koji je vezan za tireoglobulin, tako da njihova sinteza zavisi od prisustva joda. Čovek treba dnevno da unese 150-300 mikrograma joda preko hrane da bi se hormoni normalno sintetisali. U tankom crevu se jod iz hrane prvo redukuje u jodide, a zatim resorbuje u krv. U krvnoj plazmi se nalazi u dva oblika:

  • slobodan
  • vezan za proteine.

U tiroidnoj žlezdi jodidi aktivnim transportom, nazvanim jodna pumpa, dospevaju u tireocite gde se odvijaju ciklični procesi:

  • jodinacije (ugrađivanje joda) tirozina unutar tireoglobulina,
  • jodirani tironin se kombinuje tako pto nastaju od dva molekula dijodotironina T4 (T4 - 4J), a po jedan molekul monojodotirozina i dijodotironina grade T3 (T3 - 3J)
  • razlaganje tireoglobulina čime se otpuštaju T3i T4 kao slobodni jodotirozin i jodotironin
  • dejodinacija kojom se oslobađaju jodidi da bi ponovo bili upotrebljeni za nove jodinacije

Izlučivanje, prenošenje i metabolizam hormona

Hormoni T3 i T4 se oslobađaju od tireoglobulina dejstvom enzima proteaze, a sam proces je proteoliza. Proteoliza se odvija u lizozomima ćelija štitne žlezde (tireocite) koje hormoni napuštaju i iz njih prelaze u krv. Na aktivnost preoteaze utiče TSH adenohipofize. TSH na lučenje hormona štitne žlezde deluje po principu negativne povratne sprege: kada se količina tiroidnih hormona u krvi poveća to deluje na štitnu žlezdu koja prestaje sa lučenjem TSH.

Tiroidnih hormoni se krvlju transportuju vezani za proteine:

T4 u krvi ima poluživot od 6-7 dana, dok je poluživot T3 znatno kraći. Dejodinacija tiroksina odvija se u tkivima uporedo sa njihovom metaboličkom aktivnošću, što je posebno izraženo u skeletnim mišićima.

Fiziološka uloga

Tiroidni hormoni učestvuju u:

1. regulaciji metabolizma:

  • povećavaju metabolizam u svim ćelijama osim u mozgu, testisima, materici, limfnim čvorovima i slezini
  • katalizuju oksidativne procese u mitohondrijama i ubrzavaju razlaganje glikoze
  • ubrzavaju katabolizam proteina
  • povećavaju metabolizam masti, holesterola, čime se smanjuje njihova količina u krvi
  • povećavaju metaboličko odstranjivanje steroida, vitamina B i mnogih lekova
  • ubrzavaju rad srca

2. rastu i sazrevanju:

  • podstiču rast kostiju u dužinu i okoštavanje
  • stimulišu lučenje hormona rasta

3. učestvuju u radu nervnog sistema i čula:

  • povećavaju razdražljivost nervnih ćelija
  • podstiču budnost i brzinu reagovanja na nadražaje
  • neophodni su za mentalni razvoj čoveka

4. učestvuju u razmnožavanju:

  • održavaju normalnu trudnoću

Regulacija lučenja hromona

Lučenje hormona štitne žlezde regulisano je pomoću dva puta:

  • humoralnog koji predstavlja uticaj TSH, adenohipofize, odnosno, TRH hipotalamusa; vrši se mehanizmom negativne povratne sprege: povećanje slobodnih tiroidnih hormona u krvi izaziva smanjenje lučenja TSH i obrnuto;
  • neuralnog koji je značajan u uslovima kada na organiozam deluju:
    • stresori, kakvi su npr. hemoragija, udisanje etra, imobilizacija i dr. smanjuju lučenje hormona
    • niske i visoke temperature

Literatura

  • Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd
  • Davidović, Vukosava (2003): Fiziologija I, ZUNS, Beograd
  • Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
  • Petrović, M, V, Cvijić, Gordana (1997): Endokrinologija - opšta i uporedna, ZUNS, Beograd
  • Petrović, Jelena, Crkvenjakov, R, Kojić, Milka, Savić, Ana (1980): Biohemija i molekularna biologija sa praktikumom (za IV raz. usmerenog obrazovanja), Naučna knjiga, Beograd
  • Tadžer, I (1976): Opšta patološka fiziologija, medicinska knjiga, Beograd-Zagreb