Hromozom

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Hromozom.gif

Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se dobro boje pa se u jedru mogu uočiti za vreme deobe (naziv potiče od gr. chromos = boja i soma = telo). Otkrio ih je Valter Fleming (1843-1905) 1882. godine prilikom istraživanja deobe ćelija. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi ili mitotski hromozomi.

Građa metafaznog (mitotskog) hromozoma

Metafazni hromozom - šema (levo) i šematizovana mikrografija (desno): 1 - centromera; 2 - sestrinske hromatide

Svaki metafazni hromozom se sastoji od:

  • dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan molekul DNK, i s'obzirom da nastaju replikacijom, ti molekuli su potpuno jednaki po sadržaju gena; zato se hromatide nazivaju sestrinske;
  • centromere ili primarnog suženja koje spaja hromatide.

Neki hromozomi mogu da, pored primarnog, sadrže i sekundarno suženje.

Hromatide

Hromatida je uzdužna polovina metafaunog hromozoma. Pre nego što se izvrši replikacija DNK, hromozom ima jedan molekul DNK koji se povezuje sa proteinima i nagradi jednu hromatidu. Posle replikacije hromozom dobija još jedan potpuno identičan molekul DNK (hromatidu), zahvaljujući semikonzervativnosti replikacije.

Reading.gif
Za više podataka pogledati hromatide

Centromera

Centromera je primarno suženje na hromozomu koje spaja sestrinske hromatide.Na centromeri se nalazi proteinska struktura, kinetohor, koja se formira na početku mitoze i ima ulogu da veže hromozom za deobno vreteno. Ona usmerava kretanje hromozoma za vreme deobe pošto se za nju vezuju konci deobnog vretena.

Reading.gif
Za više podataka pogledati kinetohor

U anafazi mitoze (mejoze II) se uzdužno deli, čime se sestrinske hromatide razdvajaju (sada su to novi hromozomi) i odlaze na suprotne polove ćelije. Zahvaljujući tome novonastale, kćerke ćelije dobijaju međusobno iste gene i istovremeno i iste gene kao majka ćelija od koje su deobom nastale. Nepravilna, poprečna podela centromera dovodi do duplikacija i delecija (to su vrste strukturnih aberacija hromozoma).

Centromera deli hromozom na dva kraka:

  • kratki krak (obeležava se prema međunarodnom dogovoru sa p) je deo hromozoma iznad centromere;
  • dugi krak (obeležen sa q) se nalazi ispod centromere

Pored ovih delova, specifičnih za sve hromozome, poneki hromozomi mogu imati i sekundarno suženje. Akrocentrični hromozomi u humanom kariotipu imaju to suženje, kao i hromozomi br. 1, 9 i 16.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Suženja na hromozomu
Tipovi hromozoma prema položaju centromere

Vrste hromozoma

Po položaju centromere u hromozomu razlikuju su:

  • metacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljena medijalno, a p i q kraci su približno iste dužine. U obu grupu spadaju hromozomi 1,3, 16, 19 i 20. par hromozoma u humanom kariotipu;
  • submetacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljana nešto niže nego što je to slučaj kod metacentričnih, pa je p krak nešto kraći od q kraka. (B, C, E, F grupa)
  • akrocentrični hromozomi, kod kojih je centromera jako pomerena ka jednom kraju hromozoma, a p krak daleko kraći od q kraka. (D i G grupa)
  • telocentrični hromozomi, kod kojih se centromera postavljena na samom kraju hromozoma, odlikuje ih odsustvo p kraka; nema ih u humanom kariotipu.

Submetacentrični hromozomi

Submetacentričan hromozom je onaj hromozom čija se centromera ne nalazi na sredini već je pomerena ka jednom kraju i deli hromozom na dva kraka nejednake dužine.

Tako se na subematentričnom hromozomu razlikuju dva kraka:

  • kraći, p krak i
  • duži, q krak.

Submetacentrični hromozomi u kariotipu čoveka su:

  • 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 17, 18 i X hromozom.

Žene imaju paran, a muškarci, zbog prisustva jednog X hromozoma, neparan broj submetacentričnih hromozoma u kariotipu.

Akrocentrični hromozomi

Akrocentričan hromozom je onaj kod koga se centromera nalazi sasvim blizu jednog kraja hromozoma tako da deli hromozom na sasvim kratak p krak i mnogu duži q krak.

Akrocentrični hromozomi u kariotipu čoveka su:

  • hromozomi D grupe: 13, 14 i 15
  • hromozomi G grupe: 21 i 22
  • Y hromozom.

Muškarac, zbog prisustva Y hromozoma, ima neparan broj (11) akrocentričnih hromozoma u telesnih ćelijama, a žena ima paran broj (10). Spermatozoid muškarca može da sadrži različit broj akrocentričnih jromozoma: 5 (ako nema Y hromozom) ili 6 (ako sadrži Y hromozom).

Hromozomi čoveka

{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}

Homologi hromozomi

Homologi hromozomi su spareni hromozomi identični po veličini, obliku i funkciji. U svakom paru homologih hromozoma (bivalent ili tetrada) jedan potiče iz majčine, a drugi iz očeve garniture hromozoma. Sparivanje homologih hromozoma dešava se u zigotenu profaze mejoze I i naziva sinapsa, a razdvajanje se vrši u anafazi mejoze I. Između sparenih hromozoma dolazi do krosing-overa u pahitenu profaze mejoze I.

Broj hromozoma

Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.

Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj hromozoma [obeležava se kao 2n]. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma.

Kariotip žene sadrži 23 homologa para hromozoma, od čega su 22 para autozomni (telesni) hromozomi a jedan par su polni XX hromozomi. Muški kariotip takođe ima 23 para hromozoma, ali je homologih 22 para autozomnih, dom su polni hromozomi heterologi (razliliti) X i Y.

Polne ćelije ili gameti [kod čoveka su to spermatozoidi i jajna ćelija] sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan [grč. haploos = jednostruk] - obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23.

U narednoj tabeli dat je broj hromozoma u telesnim ćelijama nekih eukariotskih organizama:

-
Vrsta 2n Vrsta 2n
voćna mušica 8 bogomoljka 14
raža 24 amfioksus 24
tibetanska lisica 36 hermelin 44
domaća mačka 38 domaća svinja 38
miš 40 pacov 42
jastreb 76 sirijski hrčak 44
mrki medved 74 čovek 46
gorila šimpanza 48 domaća ovca 54
slon 56 goveče 60
magarac 62 konj 64
pas 78 kokoška 39
zlatna ribica 100-104 svilena buba 28

Hromozomi čoveka

Somatske ćelije čoveka sadrže 46 hromozoma ili 23 para hromozoma.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Humani kariotip
Hromozomi čoveka

{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}

Hromatin

Ranije se smatralo da se hromatin uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u interfazi ), ali se danas zna da interfazni hromozom ima sve organizacione delove kao metafazni. Svaki od homologih interfaznih hromozoma zauzima u jedru odvojen prostor koji se naziva hromozomska teritorija.

Reading.gif
Za više podataka pogledati Hromozomska teritorija
Reading.gif
Za više podataka pogledati Hromatin

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.