Hromozom 10 (čovek)

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Idiogram hromozoma 10

Hromozom 10 je autozomni hromozom i deseti po veličini u humanom kariotipu i svrstan je u grupu C. Izgrađen je od 144 miliona parova baza DNK što čini 4 do 4,5% ukupne količine DNK ćeliji. Prema položaju centromere pripada submetacentričnim hromozomima. Identifikacija gena svakog hromozoma je jedna od glavnih oblasti genetičkih istraživanja. Hromozom 10 verovatno sadrži između 800 i 1.200 gena koji obavljaju raznovrsne uloge u organizmu čoveka.

Somatska (telesna) ćelija čoveka ima 46 hromozomoma, sparenih u 23 para sličnih, homologih hromozoma. Izuzetak su ćelije u muškom polu gde je jedan par različitih, heterologih hromozoma (X i Y hromozomi). U svakom od parova jedan hromozom potiče od majke, a drugi od oca. Prema tome, naše ćelije imaju dve kopije hromozoma 10 (jedna poreklom od majke, a druga od oca) ili par ovih hromozoma.

Strukturne i numeričke aberacije

Promene u građi, strukturi i broju hromozoma 10 mogu izazvati bolesti kao i poremećaje u razvoju. Nekoliko vrsta karcinoma povezano je sa tim aberacijama. Npr, monozomija hromozoma 10 (gubitak jednog od normalno prisutna dva hromozoma) ili parcijalna monozomija (gubitak dela hromozoma) često se mogu naći u ćelijama tumora mozga, posebno kod agresivnog, brzo rastućeg oblika. To ukazuje da neki geni na hromozomu 10 igraju kritičnu ulogu u kontroli rasta i deobe ćelije. Bez tih gena ćelija raste i deli se prebrzo i nekontrolisano, što dovodi do pojave tumora, glioma. Istraživači rade na tome da se ti geni identifikuju.

Translokacija između delova hromozoma 10 i 11 povezana je sa nekoliko vrsta raka krvi poznatih kao leukemija i nalazi se samo u ćelijama raka. Translokacijom se deo specifičnih gena (MLL gen) iz hromozoma 11 zameni sa delom drugog gena (MLLT10 gen) iz hromozoma 10. Rezultat toga je da ćelija proizvodi nenormalni protein koji predstavlja signal ćeliji da se nekontrolisano deli, što dovodi do razvoja tumora.

Mapirani geni i bolesti

Na ovom hromozomu mapirani su geni, odnosno, njihove mutacije koje su urzor sledećih bolesti i poremećaja:

  • bubrežna displazija
  • leukemija
  • trombocitopenija
  • sklonost za gojaznost
  • multipla endokrina neoplazija
  • medularni karcinom štitaste žlezde
  • Hirsprungova
  • Refsumova bolest odraslih
  • DeGiergov sindrom
  • Moebiusov sindrom
  • Gaucherova bolest
  • Hermansky-Pudlak sindrom
  • Cowdenova bolest
  • Lhermite-Duclos sindrom
  • Bannayan-Zonana sindrom
  • Crouyonov sindrom
  • Jackson-Weiss sindrom
  • Beare-Stevenson sindrom
  • karcinom prostate
  • megaloblastna anemija
  • hronična infekcija
  • urofacijalni sindrom
  • hipoglobulinemija
  • spastična paraplegija
  • bolest nakupljanja holesteril-etra
  • glaukom
  • Kokejnov sindrom II

Pogledati

Literatura

  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
Hromozomi čoveka

{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}