Izohromozom

Šema nastanka izohromozoma

Nastanak izohromozoma prekidima na hromatidama: sestrinske hromatide (crno i crveno), centromera (žuto)

Izohromozomi su aberantni hromozomi koji imaju duplikaciju jednog, a deleciju drugog svog kraka. Nastaju kao posledica nepravilne podele centromere.

Načini postanka izohromozoma

Izohoromozomi uglavnom nastaju na dva načina:

• nepravilnom podelom centromere hromozoma
• prekidima na sestrinskim hromatidama

Normalno je da se centromera u anafazi deobe (mitoze i mejoze II) podeli uzdužno čime se razdvajaju sestrinske hromatide, odnosno hromozom se podeli na dve jednake uzdužne polovine. Kada se, međutim, centromera podeli poprečno hromozom se onda razdvaja na dva kraka. Kraci p i q tada obrazuju telocentrične hromozome. U sledećoj replikaciji od telocentričnih hromozoma nastaju izohromozomi koji se sastoje od dva ista duga ili kratka kraka (vidi sliku).

Izohromozom može nastati i kada dođe do prekida na sestrinskim hromatidama i to tako što je na jednoj hromatidi prekid iznad, a na drugoj ispod centromere. Posle toga se prekinuti delovi preraspodele, a zatim centromera podeli pa nastanu:

• izohromozom koji sadrži dugi krak (q) i mali segment p kraka - obeležava se kao i(Xq);
• izohromozom koji sadrži p krak i mali segment q kraka - obeležava se kao i(Xp) (vidi šemu); prisustvo tog hromozoma je za ćeliju letalno.

Posledice po ćeliju

Izohromozom sadrži genetički materijal dva p ili dva q kraka, pa osoba može da sadrži:

• monozomiju jednog kraka nekog hromozoma pošto se genetički materijal tog kraka nalazi samo na normalnom hromozomu;
• trizomiju drugog kraka istog hromozoma jer jedan komplet gena je na normalnom hromozomu, a dva kompleta su na izohromozomu.

Izohromozom na X hromozomu

Izohromozom je najčešći na dugom kraku X hromozoma, a na kratkom kraku istog hromozoma je letalno pošto se tada inaktiviše (Barovo telo) normalan X hromozom. Osoba sa izohromozomom koji sadrži dupliran q krak X hromozoma (obeležava se sa i(Xq)) ima Tarnerov sindrom. Osoba sa Tarnerovim sindromom može da bude i mozaik 45,X/46,X i(X_q). Izohromozomi autozomnih hromozoma kod čoveka su retki.

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog