Ljutice

Klasifikacija Vipera ammodytes
Carstvo Animalia Tip Chordata Podtip Vertebrata Klasa Reptilia Potklasa Lepidosauria Red Squamata podred Ophidia porodica Viperidae

Ljutice i jamičarke (Viperidae) je porodica otrovnih zmija koje se prema građi zubnog aparata ubrajaju u grupu nazvanu Solenoglypha. Pripadaju im šarke, zvečarke, mokasine, evropske, azijske i africke ljutice, kao i južnoamericke i azijske jamičarke.

Opis

Telo im je zdepasto sa kratkim repom, a glava široka, trouglastog ili srcolikog oblika i jasno odvojena od vrata. Krljušti na leđnoj strani imaju snažan greben što koži ovih zmija daje hrapav izgled. Zenica oka je postavljena vertikalno i ima izgled pukotine.

Uglavnom su dnevne životinje iako postaju aktivne i kada su noći tople. Debelo, zdepasto telo uslovljava da su ove zmije trome. Plen love iz zasede. Hrane se insektima, gušterima i sitnim sisarima. Boje tela su prilagođene sredini u kojoj žive pa se lako kamufliraju i čekaju plen. To je glavni razlog što godišnje ujedu hiljade ljudi te se svrstavaju u najopasnije otrovne zmije.

Otrovni aparat

Otrovni zubi su sa unutrašnjim kanalom i nalaze se na jako skraćenoj kosti gornje vilice (maksile) koja je u vidu stubića - tip solenoglypha. Zubi izgledaju kao injekcijske igle, samo što su pokretni. Kanal otrovnog zuba nastaje postepeno. Prvo se duž njegove prednje strane obrazuje jedno olučasto udubljenje. Kako zub raste tako oluk postaje sve dublji i dublji dok se na kraju njegove bočne strane potpuno ne spoje pa zub dobija izgled zatvorene cevi (gr. solen = cev; glyphein = izdubiti). Kada nisu u upotrebi, zubi su u ustima savijeni unazad i prekriveni su zaštitnim kožnim naborom. Prilikom otvaranja usta i ugriza donja vilica se spušta što izaziva pomeranje više kostiju (kvadratne, pterigoidne, transverzalne) što kao krajnji rezultat daje potiskivanje maksilarne kosti. Otrovni zub, koji se, kada su usta bila zatvorena nalazio okrenut unazad, sada uspravlja sa vrhom naniže spreman za napad. Otrov ima kombinovano dejstvo: hemolitičko i neurotoksično.

Delovanje otrova na čoveka

Otrov ima kombinovano dejstvo: hemolitičko i neurotoksično. Obično sadrži enzime proteaze, koji razlažu proteine pa izaziva bol, jak lokalni otok, nekrozu tkiva, kao i poremećaj koagulacije krvi te dolazi do krvarenja. Smrtni ishod je nemoguće predvideti jer zavisi od više faktora: vrste i veličine zmije, količine ubrizganog otrova, zdravstvenog stanja osobe pre ujeda itd. Pored toga osobe mogu biti alergične na otrov ili na protivotrov. Svakako, ove zmije treba najozbiljnije shvatiti. Njihov ujed ne mora uvek biti koban, ali može dovesti do ozbiljnih oštećena tkiva pa čak i do amputacije udova.

Rasprostranjenost i stanište

Areal im je veoma širok, naseljavaju sve kontinente osim Antarktika i Australije sa Novom Gvinejom i Polinezijom. Većina vrsta živi na zemlji iako ima i onih koje žive na drveću, kao npr. afričke šarke iz roda Atheris.

Klasifikacija

Porodica Viperide deli se na 4 potporodice:

• Azemiopinae Liem, Marx and Rabb, 1971
• Causinae Cope, 1859
• Crotalinae Oppel, 1811
• Viperinae Oppel, 1811

Najpoznatije vrste

Evropske vrste

U Evropi ljudi najčešće stradaju od:

• poskoka (Vipera ammodytes), najopasnija otrovnica u ovom delu sveta
• riđovke (Vipera berus), najrasprostranjenija zmija iz porodice ljutica
• italijanska ljutica (Vipera aspis) i
• španska ljutica (Vipera latastei).

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Bačić,T, Erben, R, Krajačić, M (2004): Raznolikost živog sveta, Školska knjiga, Zagreb
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
• Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
• Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Michael Bright (2006): 1000 čuda prirode, Mladinska knjiga, Beograd
• Pavičić,V, Klemenčić, M, Ređep Anđelka (1994): 1000 pitanja, 1000 odgovora. Mosta, Zagreb
• Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Stanković, S.: Uporedna anatomija kičmenjaka, naučna knjiga, Beograd, 1950.
• Simonović, P, Tomović, Ljiljana, Radojčić, Jelena, Krizmanić, I, Marić, S (2004): Sistematika vertebrata (praktikum), NNK Internacional, Beograd

Snežana Trifunović, dipl. biolog