Jedarce

Jedro sa jedarcetom

Morfološki delovi jedarca

Jedarce se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca. U jedarcetu se nalazi veliki broj ponovljenih gena za rRNK na određenim hromozomima koji se nazivaju nukleolusni organizacioni centri (engl. nuclear organizing regions, skraćeno NOR).

Morfologija

Transmisionim elektronskim mikroskopom na jedarcetu je moguće razlikovati tri morfološka dela:

• fibrilarni centar, koji je bledo obojen i sadrži DNK koja se transkribuje (NOR)
• gust fibrilarni deo (pars fibrosa), sadrži brojne rRNK koje se transkribuju sa određenih DNK lanaca
• granularni deo (pars granulosa), u kome nastaju subjedinice ribozoma.

Veličina jedarceta zavisi od metaboličke aktivnosti ćelije tako što ćelije koje su aktivno uključene u sintezu proteina imaju krupne nukleoluse. Razlika u veličini je najviše posledica razlike u veličine granularnog dela u kome se kompletiraju ribozomi.

Hemijski sastav

Hemijski sastav nukleolusa je sledeći:

• DNK,
• RNK i
• proteini (histoni i enzimi - nehistoni).

Ranije se smatralo da u jedarcetu nema DNK sve dok biohemijskim radovima nije dokazano njeno prisustvo i to 7-17% u odnosu na ukupnu masu nukleolusa. Proteina ima 70-80% od totalne suve težine, pri čemu histoni čine 32% od nukleolusnih proteina. Od enzima u ovoj organeli dokazano je prisustvo ATP-aze, RNK-polimeraze i dr.

Uloga

Švedski naučnik Kasperson je oko 1940. g. je zapazio da jedarce učestvuje u sintezi proteina, što je kasnije detaljnije objašnjeno time da se u njemu vrši sinteza (transkripcija i dorada) ribozomskih RNK koje ulaze u izgradnju ribozoma (organele u kojima se sintetišu proteini). Pošto se u jedarcetu sintetišu delovi ribozoma, ono je stoga krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.

Literatura

• Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
• Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
• Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
• Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
• Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.

Snežana Trifunović, dipl. biolog