Kičmena moždina

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kičmena moždina: 1 - prednji rog kičmene moždine; 2 - zadnji rog kičmene moždine; 4, 5, 6 - prednja, bočna i zadnja vrpca; 8 - fissura mediana anterior; 9 - sulcus mediana posterior; 10 - centralni kanal;11 - prednji koren kičmenog nerva; 12 - zadnji koren kičmenog nerva; 13 - ganglion spinale
Kičmena moždina: 1- sulcus mediana posterior; 2, 3, 8 - moždanice; 4, 5, 6, 7 - delovi kičmenog nerva

Kičmena moždina (medulla spinalis) je deo CNS-a smešten u kičmenom kanalu (canalis vertebralis) i zaštićena kičmenim pršljenovima koji, zavisno od kičmenjačke grupe, mogu biti hrskavičavi ili koštani. Njenom sredinom se pruža centralni kanal (canalis medullaris) oko koga je raspoređena siva masa, a oko nje se nalazi bela masa. Sa nje polaze nervna vlakna (putevi) ka mozgu, nazvani senzitivni (ushodni) i ka perifernim organima, motorni (nishodni) putevi. Osim toga, sa nje polaze parni kičmeni nervi.

Građa

Sredinom kičmene moždine pruža se centralni kanal, a oko njega je raspoređene siva masa u obliku latiničnog slova H. Na sivoj masi se razlikuju:

  • prednji (motorni) rogovi (cornu motoria) koji se nazivaju i prednji stubovi (columna anterior), koji grade prednji koren kičmenog živca
  • zadnji (senzitivni) rogovi (cornu senzitiva) ili zadnji stubovi (columna posterior), sadrži senzitivne puteve
  • bočni rogovi (cornu laterale) ili bočni stubovi (columna lateralis) koji sadrži vegetativne centre.

Bela masa predstavlja spoljašnji deo i rogovima sive mase je izdeljena na tri parne trake:

  • prednju (funiculus anterior)
  • bočnu (funiculus lateralis)
  • zadnju (funiculus posterior).

Sa prednje i bočne vrpce polaze tzv. nishodni (motorni) putevi, odnosno, nervna vlakna koji nadražaj prenose od CNS-a ka periferiji. Sa zadnje vrpe polaze ushodni (senzitivni) putevi koji nadražaj prenose od periferije ka CNS-u. Osim njih postoje i asocijativni putevi koji spajaju različite delove kičmene moždine.

Funkcije

Kičmena moždina je filogenetski najstariji deo CNS-a. Ostvaruje dve osnovne funkcije: refleksu i sprovodnu.

Refleksna funkcija

Kičmena moždina prima impulse (informacije) iz:

  • receptora na površini kože
  • unutrašnjih receptora trupa i ekstremiteta i to:
    • proprioreceptora koji obaveštavaju o položaju i kretanju tela
    • sceroreceptora koji obaveštavaju o stanju unutrašnjih organa.

Informacije se iz receptora prenose senzitivnom nervnim vlaknima koja ulaze u kičmenu moždinu preko zadnjih korenova spinalnih nerava. Preko prednjih korenova iz kičmene moždine izlaze sva motorna i vegetativna vlakna. Ta vlakna inervišu:

  • sve skeletne mišiće osim mišića glave, čime se ostvaruju motorni refleksi;
  • pojedine unutrašnje organe čime se ostvaruju vegetativni refleksi.

Ostvaruje se tako što se u kičmenoj moždini nalaze centri niza različitih refleksa od kojih su najvažniji:

  • elementarni (osnovni) refleksi u koje spadaju refleksi savijanja (fleksije) i opružanja (ekstenzije) mišića uduva;
  • mišićni tonus, svi mišići se nalaze u stanju nekog napona (tonusa) jer se do njih iz kičmene moždine stalno šalju impulsi koji ih nadražuju; proprioreceptori, koji se nalaze u mišićima i tetivama,stalno šalju impulse do kičmene moždine, a iz nje motornim vlaknima impulsi idu do mišića što izaziva njihov stalan tonus
  • vazomotorni refleks, širenje i sužavanje lumena krvnih sudova;
  • refleksi mokrenja (mikcije) i defekacije
  • seksualni refleksi, erekcija i ejakulacija kod muškarca.

Provodna funkcija

Ispoljava se u provođenju impulsa u dva pravca, od periferije ka mozgu i obrnuto pa se razlikuju dva tipa provodnih puteva:

  • ushodni su smešteni u zadnjim i bočnim vrpcama; provode impuls od kičmene moždine ka višim delovima CNS-a, moždanom stablu, malom mozgu i kori velikog mozga; ovim putevima predaju se sve informacije koje primaju receptori;
  • nishodni smešteni su u prednjim i bočnim vrpcama kičmene moždine; preko njih kičmena moždina prima impulse od viših delova CNS-a koji aktiviraju ili inhibiraju motorne neurone; rezultat toga je promena aktivnosti radnih organa: skeletnih mišića i unutrašnjih organa; U ove puteve spada piramidalni put kojim se impulsi iz motorne zone kore velikog mozga provode do motornih neurona kičmene moždine.

Ako se eksperimentalnoj životinji preseče kičmena moždina dolazi do spinalnog šoka koji se ogleda u gašenju funkcija svih centara koji se nalaze ispod mesta presecanja, dok centri smešteni iznad tog mesta nastavljaju sa funkcijama. Time se dokazuje da je uticaj viših delova CNS na kičmenu moždinu veoma značajan.

Literatura

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995