Kinetohor

Parni kinetohori za koje su vezane mikrotubule u predelu centromere hromozoma

Centromerni region hromozoma

Kinetohor je parna proteinska struktura u predelu centromere hromozoma. On predstavlja kopleks sastavljen od 80 različitih proteina. Za njega se vezuju konci deobnog vretena koji će u anafazi mitoze (mejoze II) razdvojiti sestrinske hromatide. Svaka hromatida metafaznog hromozoma ima jedan kinetohor. Za njega se vezuju niti deobnog vretena pa je svaki hromozom u metafazi mitoze povezan za oba pola ćelije.

Hemijski sastav kinetohora nije sasvim tačno utvrđen mada se sigurno zna da sadrži bazne proteine. Za njega se pod uglom od 90° vezuje od 4 do 40 mikrotubula (grade niti deobnog vretena) što zavisi od veličine samog kinetohora. Pojedine mikrotubule prodiru čak do hromatinskog materijala.

Vrste

Uočen je elektronskim mikroskopom i različito je građen u hromozomima različitih organizama:

• kod viših biljaka je loptastog oblika
• kod čoveka, različitih životinja i nižih biljaka je troslojan (trilaminaran).

Trilaminarni kinetohor se sastoji od tri dela:

• deo za koji su pričvršćene niti deobnog vretena i on je najgušći
• srednji deo koji je bleđi
• unutrašnji, gušći deo koji naleže na hromatin.

Centrični heterohromatin

Posle skoro dve decenije genetičkih i biohemijskih ispitivanja, sada se zna da je svaka centromera region visoko specijalizovanog hromatina. Iako su pronađene značajne razlike u molekulskoj strukturi centromera različitih vrsta organizama, njihova funkcija kod svih eukariota je tokom evolucije snažno očuvana (kontervirana). U humanim hromozomima centromere su regioni heterohromatina koji se uglavnom sastoji od visokoponovljivih nizova poznatih kao alfa satelitska DNK. Za alfa satelitsku DNK vezuju se proteini, tzv. centromerni proteini stvarajući tako kinetohor. Danas je poznato oko 20 centromernih proteina s' tim što će se njihov broj sigurno povećati kako se i povećavaju znanja o kinetohoru. Procenjuje se da zreo kinetohor sadrži 80 i više različitih proteina neophodnih za normalno funkcionisanje kinetohora. Mnoge od ovih funkcija vezane su za mikrotubule (povezivanje, pokrete, polimerizaciju mikrotubula) i deobno vreteno.

Za više podataka pogledati Suženja na hromozomu

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

Snežana Trifunović, dipl. biolog