Klasifikacija algi

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
Razdeo Chlorophyta
Razdeo Charophyta
Razdeo Bacillariophyta
Razdeo Haptophyta
Razdeo Cryptophyta

Savremena sistematika algi karakteriše se postojanjem mnogobrojnih i međusobno često različitih sistema klasifikacije. Razlike se ispoljavaju na nivou visokih taksonomskih kategorija kao što su nadcarstvo, carstvo, podcarstvo, razdeo, ali su u još većoj meri izražene kod nižih sistematskih kategorija. Svi noviji klasifikacioni sistemi algi obuhvataju između 8 i 20 razdela. Danas se alge ne mogu smatrati klasifikacionom kategorijom, već više morfološkom, fiziološkom i ekološkom. Pod algama se podrazumevaju svi organizmi koji vrše oksidativnu fotosintezu, a ne karakterišu se složenom morfološkom organizacijom.

Tradicionalne kalsifikacije

Savremena klasifikacija

Razdeo Cyanoprocaryota

Razdeo Glaucophyta. U okviru ovog razdela se nalazi mali broj vrsta. Naseljavaju vodene ekosisteme. Obično su na jednoćelijskom nivou organizacije, a ima i par kolonijalnih vrsta. Glavna karakteristika ovih algi je prisustvo cianela. Cianele su plastidi nastali primarnom endosimbiozom. Poseduju peptidoglikanski omotač što upućuje da su nastale od modrozelenih prokariota.

Razdeo Rhodophyta. Ovaj razdeo obuhvata oko 5000 vrsta. To su uglavnom morski bentosni organizmi. Za ove organizme je specifično da nemaju stadijume sa bičevima tokom ontogenetskog razvića. Ćelijski zid je višeslojan. Unutrašnji slojevi su izgrađeni od celuloze, a spoljašnji od pektina. Citoplazma se kod crvenih algi nalazi uz ćelijski zid, dok sredinu ćelije zauzima vakuola. Većina crvenih algi ima jedno jedro, mada ima i višejedarnih predstavnika. Glavni pigmenti su hlorofil a i d. Glavna rezervna supstanca ovih algi je floridea skrob.

Razdeo Chlorophyta

Razdeo Charophyta

Razdeo Chlorarachniophyta

Razdeo Cryptophyta

Razdeo Haptophyta

Razdeo Picophyta

Razdeo Dinophyta

U okviru ovog razdela se nalazi oko 4000 autotrofnih i heterotrofnih predstavnika. Uglavnom su na jednoćelijskom nivou morfološke organizacije, ali se sreću i trihalne vrste. Karakterišu se dorziventralnom građom tela na kome se nalaze dve brazde. Bičevi su nejednake dužine i građe. Prednji bič služi za kretanje, a zadnji ili bočni ima ulogu usmeravanja organizma. Manji broj vrsta se kreće ameboidno, a poznate su vrste koje se aktivno ne kreću. Rezervna materija je skrob. Boja tela je uglavnom zlatno-smeđa zbog prisustva peridinina.

Razdeo Eustigmatophyta

Ovo je mali razdeo koji obuhvata 12 vrsta koje uglavnom naseljavaju slatkovodna staništa. Očna mrlja je crvene boje i sastoji se od mnoštva globula, a nalazi se izvan hromoplasta. Ćelije sadrže jedan ili više hromoplasta loptastog oblika u kojima se nalaze grupacije od po tri tilakoida. Bazalna tela su normalna jedno na drugo i u kontaktu su sa rizoplastom. Mitohondrije imaju cevaste kriste. Ultrastruktura jedra nije poznata, ali se zna da je povezano sa rizoplastom. Rezervne supstance nisu detaljnije proučene, ali se zna da se javlja glukozni polisaharid.

Razdeo Dictyochophyta

Dve dobro proučene recentne vrste su jednoćelijske sa bičevima i na monadoidnom su nivou morfološke organizacije. Svi do sada pronađeni predstavnici ovog razdela žive u morskom fitoplanktonu. Žute do žutosmeđe su boje. Svaka ćelija ima po jedan bič sa mastigonemama. U kladističkim sistemima klasifikacije se obično ova grupa organizama nalazi na nivou klase pod nazivom Dictyochophyceae u okviru razdela Heterokontophyta. Međutim, mnogi noviji sistemi izdvajaju ovu grupu algi u zaseban razdeo zbog specifične građe. Sa ostalim grupama koje se svrstavaju u razdeo Heterokontae ih povezuje građa biča i hromoplasta.

Razdeo Chrysophyta

U okviru ovog razdela se nalazi oko 1000 vrsta koje odlikuje velika morfološka raznovrsnost. Među ovim organizmima se nalaze predstavnici na jednoćelijskom, kolonijalnom i višećelijskom končastom nivou organizacije. U protoplazmi se nalazi jedan ili dva hromoplasta, relativno malo jedro i samo kod pojedinih vrsta pulsativne vakuole i stigma. Rezervna supstanca je hrizolaminarin i ulja. U stromi hromoplasta se nalaze lamele izgrađene od tri ili četiri tilakoida, a kod velikog broja predstavnika još i jedan periferni tilakoid.

Razdeo Bacillariophyta

Ovo je veliki razdeo koji obuhvata oko 100 000 vrsta. Ćelije su bezflagelatne, na ćelijskom ili kolonijalnom nivou morfološke organizacije. Kreću se pomoću specifične organele nazvane rafa. Na površini ćelije se nalazi specifično građena teka. U protoplastu se nalazi nekoliko žuto-mrkih hromoplasta. Kao glavni pigmenti se javljaju hlorofil a, c1 i c2. Rezervna materija je hrizolaminarin i ulja. Mitohondrijalne kriste su tubularnog oblika. Naseljavaju slatke i slane vode, ali i kopnenu sredinu.

Razdeo Phaeophyta

U okviru ovog razdela se nalaze predstavnici na jednoćelijskom, kolonijalnom i višećelijskom nivou morfološke organizacije. Ćelijski zid je po hemijskom sastavu celulozno-pektinske prirode, a kao specifične supstance se javljaju alginska kiselina i njene soli. Hromoplasti ovih organizama u matriksu sadrže lamele od po tri tilakoida, a uz membranu se pruža jedan ili više perifernih tilakoida.Razmnožavaju se vegetativno, sporulativno i polno. Najveći broj vrsta naseljava morske ekosisteme.

Razdeo Euglenophyta

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija