Kolagena vlakna

Izvor: Bionet Škola
Idi na: navigaciju, pretragu
šema sinteze kolagenih vlakana

Kolagena vlakna su vrsta vlakana u vanćelijskom matriksu vezivnih tkiva izgrađena od fibrilarnog proteina kolagena. U vanćelijskom matriksu ima najviše ovih vezivnih vlakana. Imaju prečnik od 50 do 150 nm i mogu se organizovati u snopove različite debljine.

Sinteza kolagenih vlakana

Sinteza kolagenih vlakana odvija se u dve faze:

1. sinteza prokolagena u endoplazmatičnom retikulumu ćelija vezivnih tkiva, a i u mnogim drugim vrstama ćelija

2. fibrilogeneza u vanćelijskom matriksu.

Sinteza prokolagena

Kolageni fibrili nastaju polimerizacijom molekula kolagena u paralelne nizove (polipeptidne lance). Susedni paralelni nizovi povezani su kovalentnim vezama.Za čvrsto povezivanje polipeptidnih lanaca neophodna je aktivnost određenih enzima koji zahtevaju prisustvo vitamina C kao kofaktora. Nedostatak ovog vitamina, koji se javlja pri oboljenju skorbut, ispoljava se u stvaranju nedovoljno čvrstih kolagenih vlakana.

Polipeptidni lanci kolagena tipa I (predstavljaju oko 90% telesnih kolagena) sintetišu se na ribozomima hrapavog endoplazmatičnog retikuluma i ubacuju u šupljine njegovih cisterni, gde se tri lanca međusobno povezuju čime nastaje protokolagen. Protokolagen se pomoću transportnih vezikula prenosi do Goldžijevog aparata. Polipeptidni lanci protokolagena u njegovom centralnom, najvećem delu su raspoređeni u obliku trostrukog heliksa, dok na krajevima to nije slučaj. Procesom egzocitoze molekuli protokolagena se oslobađaju u vanćelijski matriks.

Fibrilogeneza

Obuhvata skraćivanje molekula protokolagena tako što se njihovi krajevi dejstvom enzima, protokolagen peptidaza, cepaju i svode na dužinu koja omogućava njihovo lateralno povezivanje i obrazovanje kolagenih fibrila. Skraćeni molekuli su sada molekuli zrelog kolagena, tropokolagena. Posle toga dolazi do obrazovanja poprečnih kovalentnih veza između fibrila što im daje čvrstinu pa se uspešno mogu suprotstaviti silama istezanja.

Literatura

  • Guyton,A. C, Hall, J. E:Medicinska fiziologija, Savremena administracija, Beograd, 1999.
  • Davidović, Vukosava: Uporedna fiziologija, ZUNS, Beograd, 2003.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
  • Petrović, V. M, Radojčić, R,M: Uporedna fiziologija (drugi deo), ZUNS, Beograd, 1994.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.