Krpelji
Taksonomija
carstvo: Animalia
tip: Arthropoda
podtip: Chelicerata
klasa: Arachnida
red:Acarina
podred: Acaridida
porodica:Sarcoptidae
Krpelji i grinje (lat. Acarina - Acari) su najraznovrsnije među arahnidama, ali se zbog svoje male veličine (obično manje od milimetra u dužinu) ne mogu videti (grinje). Od toga odstupaju krpelji koji su obično dovoljno veliki da se mogu videti golim okom naročito kada su puni krvi. Spadaju među najstarije životinje na planeti zemlji, fosili ostaci sežu do ranog devona, 400 miliona godina (Norton i sar. 1988, Kethley et al. 1989). Opisano je oko 45.000 vrsta, od čega se procenjuje da je samo mali deo (možda 5%) recenthih.
Sadržaj
Morfologija
Većina su sićušne životinje od mikroskopske veličine, 0,08-1 mm, do veličine od 10-20 mm. Neke vrste su toliko sićušne da se mogu razmnožavati unutar traheja pčele (Acarapis woodi) ili folikula dlake čoveka i mogu se videti samo pod mikroskopom. Telo može da im bude okruglastog, zaobljenog ili crvolikog oblika.
Trebalo bi, s obzirom da pripadaju arahnidama, da su sa segmentisanim telom koje je podeljeno na dva regiona prozomu i opistozomu. Međutim, kod većine je segmentacija neprimetna, a prozoma i opistozoma su široko spojene te se razlikuju samo prema nogama. Na prozomi se nalazi od 1-3 para prostih očiju. Kod velikog broja vrsta telo je sa leđne strane pokriveno jedinstvenim karapaksom. Jedino segmenti sa helicerama i pedipalpima nisu pokriveni karapaksom i izdavaju se u zasebni region nazvan kapitulum (gnatozoma). Osim helicere i pedipalpe akarine imaju i noge za hodanje razvijene na različite načine ili zakržljale delimično do potpuno.
Ekstremiteti
Ekstremiteti, smešteni na prozomi, mogu da na različit način razvijeni, tako da kod parazitskih vrsta mogu da budu delimično do potpuno zakržljali. Kao i kod svih arahnida i akarine poseduju:
- helicere, prvi par dvočlankovitih nogu koji služi za ishranu
- pedipalpi, drugi par nogu izgrađenih od većeg broja članaka;
- noge za hodanje izgrađene od 5-7 članaka
Noge mogu da budu različito razvijene kod pojedinih vrsta. Različitost se ogleda u njihovom obliku, veličini i broju. Tako helicere mogu biti u obliku klešta, iglica, nazubljene i sl. pa služe za grickanje, probadanje, sisanje te akarine pomoću njih love, pridržavaju i mehanički obrađuju plen (hranu). Pedipalpi takođe učestvuju u ishrani, mada kod nekih vrsta mogu imati i čulnu funkciju. Noge za hodanje variraju po veličini, broju segmenta, a osim toga kod parazitskih vrsta mogu biti malo ili potpuno zakržljale.
Unutrašnja građa
Crevni sistem je kompletan, sastoji se od:
- prednjeg creva koje počinje usnim otvorom, a ždrelo je prilagođeno za usisavanje hrane
- srednjeg creva koje kod većine vrsta ima divertikulume, rezervoare hrane
- zadnjeg creva koje se završava analnim otvorom na zadnjem delu opistozome.
Sistem za disanje se sastoji od traheja koje se otvaraju preko stigmi u spoljašnju sredinu. Stigme se otvaraju u spoljašnju sredinu u osnvi nogu za hodanje, na prozomi, pa ih ima od 1-4 para (jedan vid klasifikacije krpelja izvršen je upravo prema stigmama). Kod parazita može da dođe do redukcije trahejnog sistema pa onda dišu preko cele površine tela.
Transportni sistem je otvorenog tipa i slabo razvijen. Hemolimfa cirkuliše kroz sistem lakuna zahvaljujući mišićnim kontrakcijama.
Izlučivanje vrše na nekoliko načina, zavisno od vrste. Mogu imata 4 para koksalnih žlezdi i par Malpigijevih sudova, dok neke vrste imaju samo jedne ili druge organe za izlučivanje. Neki predstavnici krpelja nemaju organe za izlučivanje već njihovu funkciju obavljaju srednje ili zadnje crevo.
Nervni sistem je skoncentrisan u prozomi i nastaje srastanjem svih ganglija iz prozome i opistozome. Od te ganglijske mase polaze nervi ka ekstremitetima. Čula su razvijena u različitom stepenu. Tako ima vrsta koje su sekundarno izgubile čulo vida, a ima i onih sa 1-5 pari očiju. Većina ima dobro razvijena taktilna čula u vidu čulnih dlačica koje su rasute po čitavom telu, a posebno skoncentrisane na prvom paru nogu.
Krpelji su odvojenih polova (gonohoristi) sa izraženim polnim dimorfizmom, a javlja se i polni polimorfizam. Polni dimorfizam se ogleda u tome što su ženke krupnije, a mužjaci imaju organe za kopulaciju ili strukture za prenošenje spermatozoida. Polni polimorfizam predstavlja prisustvo nekoliko oblika mužjaka i ženki u istoj populaciji.
Biologija
Akarine se veoma raznovrsno hrane:
- veliki broj vrsta su paraziti (ektoparaziti i endoparaziti) biljaka i životinja, neke samo kao larve parazitiraju
- neke vrste su saprofagne
- slobodnoživeće forme su predatori i hrane se sitnim zglavkarima.
Paraziti, vektori i prirodni rezervoari
Krpelji su paraziti, prenosioci a istovremeno predstavljaju i prirodne rezervoare uzročnika oboljenja čoveka:
- šugarac (Sarcoptes scabiei), koji izaziva šugu kod čoveka, kopitara,ovaca, svinja
- krpelj Ixodes ricinus koji prenosi uzročnika lajmske bolesti, spirohetu Borrelia burgdorferi ;
- krpelji koji prenose viruse koji kod čoveka mogu prouzrokovati meningoencefalitis
- krpelj pčela iz roda Apis (Varroa destrucktor)
Klasifikacija
Do skora su se smatrali jedinstvenim redom u okviru klase arahnida, ali se, prema mišljenju nekih akarologa radi o grupi polifiletskog porekla.Zbog toga, se mišljenja akarologa razlikuju:
1. prema nekima se među acarinama može izdvojiti sedam redova na osnovu trahejnog sistema, odnosno, položaja i broja stigmi:
2. drugi (Krantz 1978, Johnston 1982, Evans, 1992) ih klasifikuju prema morfološkim i biološkim osobinama na tri reda:
- Opiliocariformes (Opiliocarina)
- Acariformes (Actinotrichida)
- Parasitiformes (Anactinotrichida)
Fotografije psećih krpelja
Literatura
- Brajković, M. (2004): Zoologija invertebrata II, ZUNS, Beograd
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos *Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
